Branič

ИРАВНА ТЕОРИЈА 0 ОИСТРУКЦИЈИ

269

кад би муж иродао жени какву ствар далеко испод њене праве вредности у циљу да се она тим обогати, куповинаје била ништавна, као закључена т &аис1ет 1е§18. Последњи пример из данашњег живота; за дуг у игри не може се тужити. Шта с тога чини играч, који хоће да се осигура да ипак добије новац од свога нартиера, који не може у готову да исплати губитак у игри? Пре него што седну, да му овећу суму у готову као зајам и игра с њим дотле, док онај не изгуби позајмљену суму. Ако доцније дође до тужбе, наш га играч не тужи за дуг у игри, већ за зајам. Зајам је сам по себи допуштен посао, али пошто се у- овом случају служило циљу обиласка оне законске забране, то је и зајам закључен 1п !гаис1ет 1е §18, и с тога не може добнти важности пред судом. Ако овај појам т &аис!ет 1е§Г8 Јасеге применимо на факт опструкције, не можемо бити у сумњи о решењу. У свакој уредби о дебати садржана је забрана да нико не сме нарушаватп ток дебате. С тога, кад неко у циљу, да се не би могло дебатовати и решавати, пева, свира или иначе ма на који начин диже вику, друге спречава у говору, вређа директно правила одредбе: „соп!га 1е^ет ЈасИ;, (рп М !асИ, диос! 1ех ргоћЉе!,." Али кад ко врши своје „право говора" искључиво у циљу да други не могу дебатовати и решавати, чинн буквално нстина допуштену радњу, али је чини у истом циљу, коме је хтела служити баш она поменута забрана, с тога је иидиректним путем изиграо цшв закона: „заћчз лгегМз 1е^18 8еп1еп1Јат еји8 с1гситуепћ." Не бих хтео да ме рђаво разумеју: говорим само о таквим случајевима, где је ван сваке сумње да говорник узима реч искључиво у циљу осујећења дебате и доношења одлуке. Да ли ово фактичко стање постојп у конкретном случају или не, питање је, на које ћу се доцније још повратити. Али узевши , да је у даном случају несумњив тај циљ говора, мора бити и несумњиво, па с тога подлежи истој правној оценн, као кад би говорннк ометао или осујећивао дебату и доношење одлуке на ма који обични, директно забрањенп начин. Други принцип, на основу кога се говор из опструкционих циљева указује као противправан, јесте принцип злонамерне злоупотребе права (аетићшо, правна обмана).