Branič

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

ПЈе УегапћлгогЧИсћкеИ с!ег Мопагсћеп ипс! ћбсНб*ег МадЈ81га1е, уоп Вг . Напз v. Гпзсћ. — ВегИп, Напп§ 1904. — X. и 373 стр. Као што је познато врло је редак случај, да се интер е си^иолитичких спекулацаја поклапају са интересима практичне политике. 8а то је теориска политика често и непрактична политика. Та оскудица у паралелности у развитку јавнога права и саме науке огледа се најленше у установи министарске одговорности , установи, која се научно веома тешко даје обрадити, ма да је то питање једно од најјачег политичког интересовања, |па и данас се о њему толико пише и говори и придаје му се практична вредност, као да је оно камен-темељац уставне зграде. Године 1837 чувени немачки правник Роберт Мол није умео себи да објасни страх теоретичара од научне обраде тога предмета, ма да се у то доба н у политичким телима и у штампи захтевало законско нормирање министарске одговорности, као да би оно било јемство прелаза апсолутне монархије у уставну. Данас се то питање узима већ сасвим друкче и хладније цени (као што је показала н последња дебата у аустријском царевинском већу приликом претреса законског предлога о министарској одговорности). Па ипак и за последњих тридесет година та се материја и теоријски расправљала, као што показује и дело д-р Ханса Фриша, које мислимо овде да прикажемо. Фриш је ђак Јелинеков и његова монографнја, чији наслов горе исписасмо даје нам у методичкој обради исцрпно