Branič

280

Б Р А Н И Ч

ламенти са моралним гарантијама. Савест и историја често су најстроже судије, али увек не и такве, од којих се појединци плаше.

С. М. Маринковић — „Криминолошке слике код српских судова". 1906 год. Београд. Ова одлична књижица састављена је из неколико дела адвокатских бележака, која на се привлаче велику пажњу и интересовање, како због својнх ти пи чпих карактерних особина нашега друштва, тако и због правног њ-ихова анализа од стране наших судова. Писац је у овој својој расправи изнео пет важнијих дела из својих адвокатских бележака, и то: 1) „Пријело ми се" •— крађа; 2) Девојка — убица — убиство; 3) Нећу „жену" — хоћу „мужа" — браколомство; 4) Шта ли ради моје дете? — тровање, н 5) Убиство, или одбрана живота? нужна одбрана. Леп избор криминолошких слика, које је писац у овој својој збнрци изнео, као и чистота језика, којим он у опште располаже, а чиме се и у овој прилици послужио, јасно показују, да сваки читалац, ма био и неправник, може лако разумети, како фактичку тако и правну страну свих изнесених слика. Писац је творац оваквог правца рада на пољу наше правне Литературе, којим се износе читалачком свету слике не само из наших судова, него и верне слике из нашега друштва, у коме се лепо могу огледати његове типичне карактерне особине. Не упуштајући се детаљно у оцењпвање овога дела, ми ћемо учинити само ове две напомене: 1) И ако напис дела, према његовој садржини, може да остане онакав какав је, ипак би боље било, да је писац узео овај напис: „Криминолошке слике нашега друштва пред српским судовима," — и 2) Да је писац већу пажњу обратио на правну страну појединих изнесених криминолошких слика, одбацујући у опште позивање на ноједине Јеванђелисте. Психолошка страна, нарочито у другој слици — „Девојка — убица — убиство," требала је да буде у свим својим нијансима детаљно оцр-