Branič

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

279

како се ои јавља још за време римског царства, па до најновијег модерног времена, како се оно узима у модерном уставном праву. Премапотпис једног чиновника био је у почетку само мера за легализацију и у Риму је имао за циљ — аипо^аМо биђјес^а квестрова — да спречи фалсификовање царског потписа. У средњем веку Француска је прва од свих држава на континенту у којој се контрасигнатура владаревих публикација појављује прво као канцеларијски обичај, а доције као правна устаноеа. Јавља се дакле у доба када поједини владари нису знали ни чптати, те је контрасигнатура била не само легализација његова потписа већ и аутентификација саме садржине. Пут, који'је то питање превалило када је контрасигнатура била чисто формална функција па до материјалне одговорности врло је велики. Француска револуција и легислативне ндеје, које су се за кратко време њенога трајања развиле оставиле су трага и у преображају модерног уставног права. На питање које су радње, које потребују министров премапотпис Фриш одговара: да за сваку радњу суверенову која иде протпв државне сигурности и која би могла поруттти ти ред и мир мииистрн одговарају, те према томе таква акта потребују и његов премапотпис", и онда даље набраја посебпце која владарева акта морају имати премапотпис министара: постављање и наименовање министара, чиновника, давање титула и унапређење, па и одликовања, давања ордена итд. На крају свога дела Фриш долази до карактеристичног закључка што јачим ширењем парламентаризма и његовим учвршћивањем у појединим земљама, закони о министарској одговорности постаће мртво слово на хартији и изгубиће са свим своју примену. Ту мисао није он првии изнео. Још давно се у том смислу изразио и познати професор бечког универзитета Лоренц Стајн, који је био мишљења, да ће у будуће министри све мање бити стручњаци, јер се државна идеја не може одржати стручним знањем већ само карактером њених највиших представника, и даље да парламентарни министри представљају моралну снагу своје групе, те се тако проблем, који изгледа да припада позитивном праву претвара у етичко питање. Време ће показати, да ли ће се дотле доћи, да се у место правног осигурања задовоље пар-