Branič

ИЗВРШЕЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ

387

пред народом очнтати „сектенција" („сентенција") и онда извршити смртна казна. Јавност извршења ио себи је разумљива, кад се застрашење сматра као циљ, који се има постићи извршењем ове казне. Тако у раније поменуто] (§. 1.) наредби од 24. јула 1813. Л° 1706. налаже се, да се неки старац, шпијун турски обеси или сажеже пред народом да с' народ угледи. Још јасније се види, да се јавношћу извршења хтело постићи застрашење из наредбе од 21. маја 1813. Л» 1486. Ту се налаже, да се некп хајдуци обесе пред народом , па се одмах додаје: „С овпм писмом послата и сентенција истим ајдуцима Вучи и његовом другару; и препоручено им да упаЈ>аде њихову војску и тако пред војском п пред народом да прочитају сентенцију, да разумеду зашто се ова двојица вешају, и да узму себи за пример, да они онакови зли и неваљали људи непостану." Смртна казна за време првог устанка извршивана је, дакле, јавно пред сакупљеним народом. Али је она, што се тиче места извршења, имала још једну карактеристичну особину. На име, у Деловодном Протоколу у више прилика се наређује, особито за убице, да се смртна казна има извршпти на истом месту, на комејезлочин нзвршен. Тако у 1248 (24. март 1813.) овог Протокола налаже се: „Дата .сентенција Сави Гавриловићу из Пванче, кои је убио Недељка воденпчара из истог села Пванче, по којој сентенцији да примн равну каштигу п овај Саво на оном жтом месту, то јест да буде обешен". У Л» 842 (10. јули 1812.) велп се поводом убиства неког каплара: „ зато послато у Совјет за присуствие њино сектенцију да пошљу, на оном месту де су каплара убили да се и они отмасте." Исто ово наређивано је и за разбојнике и хајдуке. Тако у Л» 640. (2. јуни 1812.) каже се: „Писато Проти Ваљевском, да пошље Васу Буљубашу са описанпм делом у Совјет; Турчина, који је жив уваћен, коп је у крађу пошао, да обесе на сред пута, од куда излазе да краду и то близу Турака." Смртна казна извршивана је и од 1815. до 1858. јавно пред сакупљеним народом. Тако у више пута помпњатој пресуди пожаревачког магистрата од 1842. вели се, да је суд решпо, „да се иста преступница Стојка пред собранијем свију везичевски сељана, мушког и женског пола, изван села Везичева убије " Врло је карактеристично за 25