Branič

II 3 С У д н и ц е

397

Врањски првостепени суд није усвојио ове примедбе II. одељења Касационог суда, већ је одлуком својом од 25. фебруара 1905. године бр. 3723. дао следеће против-разлоге: „Касациони суд, позивајући се на чл. 9. закона о пороти, предвиђа само: да се у случају ако пма више криваца, па нису сви из једне општине, која не долази у опсег првостепеног суда, сви поротници се тек тада узимају из места, у коме се налази првостепепи суд. На против, број поротника према поменутом чл. 9. зак. о пороти попуњава се из листе поротника општине где је столица првостепеног суда, и у случају, кад су кривице учињене и у разним општинама, што се јасно огледа из текста самога тога члана који гласи: „Ако се не би могли биратп поротници из општине, из које је оптужени или из општине, у којој је кривица учињена, зато, што има више оптужених а сви нису из једне општине или што дотичне општине не долазе у опсег првостепеног суда, где се поротни суд саставља или што су кривице учињене у разним општинама, онда се број поротника попуњава из листе поротника опгитине, где је столииа првостепеног суда Кад се из акта ислеђења види, да је крађа извршена у општини џепској, убиство у отитини мачкатичкој а оптужени је из општине теговишке, онда је овде баш онај случај, да се поротници морају узети из места суда, као и што предвиђа чл. 9. зак. о пороти а не онако као што то Касациони Суд, јер примени чл. 17. зак. о пороти има места само у редовним приликама кад није компликација места где су дела учињена или места одакле су кривци, јер се овде сучељавају три разне општине, те према томе и немогућ избор поротника онако како Касациони Суд тражи, пошто би се овакав састав поротног суда могао извршити према редовним приликама и чл. 9. у вези са чл. 17. закона о пороти само у случају, кад је кривац из друге општпне а дело је извршено у општини, где је столица првостепеног суда, као што то предвиђа одељак 1. чл. 9. и одељак 2. чл. 17. закона о пороти. Најзад ове примедбе Касационог Суда не могу опстати ни са погледа правичности, коју је закон о пороти хтео да нзведе, јер би се на тај начин дала сатисфакција само оптуженоме, противно приватном тужиоцу, услед чега је закон о пороти у немогућности редовног бирања поротника и пред-