Branič

ПРАВНА ТЕОРИЈА 0 ОПСТРУКЦНЈИ

311

став, па чак и најважнији и најзначајнији од евију правних ставова, јер носи све друге. Уставни владалац, који прекрши један став устава, учинио је правну повреду, његова је радња неправна, и ако нема законитог судије, који би је казнио. И с тога мора повреда пословника, чак и кад је истина да је већина њенједини судија, остати правна повреда и у случају кад сама већина узима учешће у тој повреди, или је одобрава. Али исто тако није истина да би скупштинска већина мо.гла бити судија о руковођењу пословником. Признањетог става било би једна од најопаснијих погрешака, јер би њим ирава мањине била предата на милост и немилост сили већине. Сваки пословник садржи диспозиције за заштиту мањине. Кад би сад већина имала право да проглашава за важеће или неважеће председникове одлуке, могла би већина сваки пут променити нословник. Гарантије, које су учињене мањини у пословнику т 1ћеб1, могле би се т ргахГ сваки пут изиграти одлуком већине. Председник је једини у скупу, који стоји ван и над партијима, његова одлука не стоји у служби ни једне партије, већ искључиво у служби пословника; његова је воља једина у скупштини, која није воља већине или мањине једне партије, већ уговорна воља скупштине, С тога он има да брани и права мањине према већини и да им даје важности, и баш с тога не може бити апелате скупштипи о његовим одлукама. Куд води супротно схватање еклатантно је показала скорашња историја угарског парламента. На својој првој седници прогласио је нови угарски парламенат, чија је ранија мањина на последњим изборима добила већину, председникову одлуку са седнице од 18. новембра (баш ону одлуку којом је угушена опструкција) за неважећу и ништавну и исту као и њене последице избрисао из протокола те седнице. Одлучније и драстичније не може већиеа у парламенту извршити своју тобожњу судијску дужност о управљању пословником. Је ли она одлука доиста неважећа и ништавна и зар је нема више у протоколу оне седнице? Али учинимо пробу. Узмимо да су према томе опет расписани нови избори и стара већина опет дошла на владу. Она би онда у свечаној седници прогласила за неважећу и ништавну пређашњу резолуцију, избрисала би је из протокола пређашње седнице и т т1е§гит реституисала ону одлуку протоколске забелешке са седнице