Branič

ПРИБАВЉАЊВ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

321

За губитак стварне службености ирема § 387. Г. 3. важе опи1та правила о престајању ирава. Као особене случајеве наш законодавац предвиђа ове: пропаст послужног или повласног добра, конфузија и протицање времена, акојеслужбеиост везана за известан рок. Пошто законодавац није изрпчно предвидео као основ за губитак стварних службености неупотребу (попшиз), то се за овај случај пмају применити опште одредбе, које говоре о губитку права услед неупотребе. Предмет ове расправе биће ова два питања: иод којим се условпма стварне службености могу прибавнти застарелошћу и кад се оне губе услед неупотребе. I 3. — Код првога питања имамо ову претиоставку: господар повласног добра нема право службености и он га стиче путем застарелости. Застарелост је овде аквизитивне нрироде, јер доноси собом једно право. Она је у исто време и Нкгкгз асјшгепсИ — правни основ на коме се право има да оснује. Морамо напоменути, да из обима ове расправе има да пзађу законске службености (§ 341, Г. 3.). Оне постоје 1рзо 1ас^о и само је потребно, да се једном судском пресудом констатује то постојање без обзира па какву застарелост. Стицање права службеностн иутем застарелости претпоставља дакле да однос послужног и иовласног добра ннје такав, да службеност мора постојати по закону. Законска одредба по којој се у нашем нраву стварне службености могу стећи застарелошћу, налази се у § 929. Г. 3., који гласи: „За непокретна добра, као баштине, куће њиве, ливаде, воћњаке, винограде или миљкове, изискују се 24 године за застарелост, ако је притежање без тапије, ако ли је с тапијом, и у баштинске јавне књиге уведено, доста је 10 година. II ово се разумева и о службеностима на непокретним добрима." Наш законодавац прави разлику, да ли је службеност уписана у баштинске књиге или не. И у једном и у другом случају правни основ за стицање права не постоји, он се тек има путем застарелости да прибави. Међу тим независно од тога може постојати тос!из а^шгепсИ. Постојање његово има то дејство, да ирема трећим лицима показује као титулара права службености онога на чије је име службеност бранич 21