Branič

322

Б Р А Н II Ч

уведена у баштинске књиге, и ако он то у ствари није. То дејство може постојати само према трећим лицима а не и ш1ег рагкев. 4. — Из тога факта што је наш законодавац застарелост за прибављање права службености изједначио са узукапијом ствари излази, да су и за узукаппју службености потребни сви они услови, који су потребни и за прибављање својине путем застарелости. Према томе, да би се каква стварна службеност могла прибавити застарелошћу, потребна су ова три услова: способно лице, државина права п извесно време. 5. — Способност једног лица може бити двојака: она може иоказивати могућпост, да се једно право има или да се могу пуноважно предузимати правни послови. Способност прве врсте је способност бити титулар једног права а у другом случају имамо способност за вршење правних послова. Коју од тих способности треба да има лице, па да може узукапирати право службености? По § 926. Г. 8. „Застарелошћу се само онај користити може, који је за прибављање ствари способан..." Потребна је дакле способност за правну радњу. Но то не значи, да лица која немају те способности не могу узукапирати. И лица неспособна за правну радњу а која су способна да буду титулар права, да имају права, 1 могу стећи право службености путем застарелости преко заступника.' 2 6. — Други услов за узукапију је посесија. Под државином разуме се једно фактично стање, које посесора представља као сопственика.

1 Таква су лица на првом меоту правна лица а затим лица, код којих је пскључена (илп ако то у ствари није, закон тако претпоставља) слобода воље, као што су деца до 7 године, душевно помоћпа лица п липа, којима је способност ограничена као недорасла п одрасла дсца, расипници и глувонеми. Но деца старија од 7 година п расипници ипак су у стању, да узукапирају, с тога што код њих постоји слобода вољо а овде је она управљепа на стицање права. Ови правпи субјекти неспособни су само за оне радње, којима се штете а не и за радње којима стварају себи нова права.

2 в. 8и§поу: Титае оЂс. ашГггј. дгаЛјап. гакотки, II, 2а§гећ, 1891, 8. 839; биЛепгаисћ: СоттепШг г. озг . а11д. Ђигд. Сгезе^ђисће, II В. 8. 789. Овде се претпоставља, да воља заступпика замењује и допуњава вољу неспособпог лица. А. Ђорђевпћ, Систем приватног права, Државина, Београд, 1903, стр. 79.