Branič

ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

32.3

То фактичко стање претходи правном. 1 Да би било прибављања својине путем узукаппје, овој мора претходити државина. Но пошто је посесија могућа само над телесним стварима, 2 то се права не могу држати пошто су она бестелесне ствари. Ствар је јасна, ако се има на уму природа права својине. Својине може бпти само на телесним стварима, 3 па пошто је државина само један елеменат права својине, који у осталом то право не мора увек пратити, то се државина може имати само на телесним стварима. Међутим правичност и целисходност су налагали, да се од овога принципа у пеколико одступи и призна важност и посесији бестелесних ствари — државинн права. То се одступање састоји у томе, што се државини правадаје заштита као и државини ствари и што се допушта, да државина права путем узукапије може одвести прибављању права. На основу тога призната је поред роззезбт согроив и р088е8810 ШП8 ИЛИ ^Иаб! — р088е8810. 4 Оно што чини државину права, тоје вршење тога права у своје име. У томе се састоји сличност између ове две врсте државина. Сличност је дакле у томе, што се и код једпе и код друге државпне показује само материјални однос између посесора и ствари, апстрахујући тај факт, да ли тај однос има за нодлогу један правни основ, дали дакле постоји и право! Разлпка је пак између њих у томе, што оне не претпостављају постојање истих права. Тако државина ствари претноставља постојање права својине, а државина је само материјална страна тога права; С|иа81 ро88в8810 пак претпоставља постојање других права. Ова разлпка има за основу различнте начине по којима се моЈке вршити једно право пад стварима.

1 Овде имамо па уму само случај, који нас сада интересује: државнна, која путем узакапије доноси посесору сопствепост.

2 У римском праву: розвМеи аи1ет ровши ([иае вша1 согрогаПа... пес роззМеп тШИдИиг тз тсо]'ро)'а1е, В-г К. Салковски: Институције римског права, § 76. III а, 1.

3 Имати у својини какво право значи то исто што и бити титулар тога права.

4 Салковски, ор. с. стр. 236; РисМа: ЗузГет и ОезсМсМе Л. гбт. РгтаГгесШз IX АиЛ II В. 8. 157; 1)его1>ш'.ц;. ор. сН. 8. 90; Т)т аИу. ^ећгеп и. <1. ВасћепгесМ Лез РгтаГгесМз Ргеизз и. <!. Вегсћз, V А1Г. II В. 8. 360; п-г В. МаШпав: РегЂисћ Лез Шгд. ВесМез, III Аи11., II В. 8. 123; § § 311 и 312. аустријског грађ. закона и друга алинеја § 199 нашег грађ. закона. 21