Branič

328

В Р А Н И Ч

вљају за посесију ствари код узукапије. Претпоставка је дакле ова: посесор нема права већ има само посесију, која ће му донети право. Каква треба да буде та посесија? Одредбе, које о истоме предмету говоре код узукапије ствари, постављају ове услове: државина мора, бити законска, савеспа и непрекидна. 13. — Законитост посесије означава, да се посесија оснива на тедном правном основу, који је у стању да конституише право службености, али то ни}е могло наступити с тога што није конституисано од правог господара послужне земље. У опште могу наступити ова три случаја: а, не постоји никакав правни основ, на коме би почивала посесија; посесор је отпочео посесију самовласно, актом само своје воље; б) постоји Ши1из а^шгепсИ али он није у стању, да прпбављању права да важност с тога, што је забрањен или у опште не важи 1 и в) постоји пуноважни Ши1и8 а^шгепсН. У првом и другом случају 2 посесија неће бити законска с тога, што се пе оснива на пуноважном законском основу, који је потребан, да би се конституисало једно право; међу тим у трећем случају посесор ће имати законску државину. Као што се види питање, да ли је државина законска или не, зависи од тога, да ли се хтело са њом заједно да конституише и право службености и ако се хтело, да ли се у томе успело или не.' ! Наш грађански закон у § 929. прибављање права службености узукапијом упоредио је и изједначио са таквим прибављањем права својине. Према томе законске одредбе, које

1 Ово се молге десити ако се Ш,и1из оснива на уговору, коме недостаје: основ или предмет или нристанак и који према томе не постоји, (ип соп1га1 тех181ап(;) в. расправу нашег цењеног професора Г. Ж. Псрнћа: Поништај уговора услед неизвршења стр. 2 и з.

2 Ваља учинити овде разлику, која постоји између пемачког и о^талих законодаваца. По немачком праву нренос права важи и опда кад је ЦШиа забраљен или у опште иеважећи, само ако оп формално постоји п ако су страпке уговорачке биле сагласне у томе да се .једно право копституише. Бетћиг^, Б. В. Е. III, 8. 298; МаШиазз, ор. з1ћ. 8. 59., наведени у Ж. Перића: Једно саопштење из области приватног пр&ва (Архпв за правне и друштвене науке I, 1, стр. 51.)

3 Ово је разликоваље важно с тога, што са законском посесијом не мора увек ићи и право службености. Ако постоји пуноважан законски основ за конституисаље права службености, али њему пе буде следовао п тос1из а(]шгеш:И, имаћемо законску државину алп не и право службеностп-