Branič

ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРННХ СЛУЖВЕНОСТИ

329

важе односно законитости државине ствари, важиће и за квази—посесију права службености. У § 926. Г. 3. постављено је иравило, да државина мора бити законита, па да може одвести узукапији. Та одредба мора важити и за квази — посесију. Ако имамо посесију која се не оснива на једном законском основу, која дакле није законска, ми помоћу ње по нашем праву не бисмо моглп стећи право службеностп путем узукапије. 1 14. — Савесност држаоца састоји се у томе што посесор мисли, да врши једно право а то у ствари пе постоји. Вопа Шез је чисто субјективни елемент, који зависи једино од 1 Питање пије тако решено и уосталим законодавотвима. Француски законодавац пе захтева законски основ, већ сваку државину, која буде трајала 30 годипа иретвара у право (агк. 690. С. С.). У аустријском праву (§ 1477) не тражи се правни оспов ако је државппа трајала 30 одпосно 40 година. бкЉепгаисћ 8. 812.; Кибпоу, 8.859. Тако исто у рпмском праву незаконита посесија службености претвара се у право после десет годипа јп!ег ргаевегЦез а после 20 1п1ег аћзеп^ез по прапципу 1оп§а диав! роззеевшпе (111р, 1. 10. рг. Ц. 81 зег\ т . 8, 5); 81 дшз <Ии4,игпо иви е! 1оп§а диаз! роз8е881опе Ш8 адиае <1изеп(1ае пас1из ез1, поп ез1 ег песевзе посеге с!е гиге ^ио ациа сопзШШа ез{, пекМ ех 1еда1о (уе11 аИо тоЛо), зе(1 иШеш ћаће1 асМопет, и! 081еп(1а(;, рег аппоз Сог1е 1о(, изит зе поп VI, поп с!ат, поп ргесапо ровбеШбве. РисМа, § 256. Апт. ДЛ; Салковски § 96, II, в, 2. У немачком праву (§ 937) пије потребан Ши1из ни за стицање својине путем застарелости на стварима па онда не поставлл се тај услов ни код службености. Вегпћигц, Б. В. Е. II, 8. 315; МаШиазз, ор. сћ. 8. 65; Тако је исто било и у пруском праву, Вегпћиг§, Б. а1]§, Пећг. 8. 406. Као што се види ни једап законодавац не тражи за прибављање службепостп путем узукапије законску посесију. Аналогија у нашем праву, која нас је одвела поменутом резултату, треба да се заменп пзричним законскпм одредбама. Ово у толико пре што нам њена примепа изгледа нелогичпа. Ако би се она тачно примепила као што смо то горе учиппли, опа бп свела примену узукапије код службепостп на најмању меру. § 929. Г. 3. предвиђа узукапирање двеју врста посесија: уппсаних п пеуписаних у баштпнске књпге. Претпоставимо да је једпа државппа уписапа у баштинске књиге, тада могу наступитп два случаја; илп |етоме уппсу претходио пуноважпи Ши1чз адшгешћ пли није. Ако је ирви случај опда имамо право, није нам потребно пи да говоримо о узукапији. Ако посматрамо другислучај, државипа не може одвести узукапији с тога што пије закоппта. Из овога излази да је одредба § 929, о узукапији уппсаних државина илузорна, јер тада или имамо право илп га немамо, нити га узакапијом можемо стећи. Нзузетак од овога чини само случај, где постоји пуноважпп основ, али право није конституисано с тога што траденс пије био (1оттиз. Најчешће случајеве посеспје службеностп, случајеве где не постојп ни оспов нп начин прибављања, наш закон није имао у виду п пије допустио да могу биги предмет узакаппје.