Branič

292

Б Р А Н II Ч

се зна, откада има спорова на свету, и за најстарије спорне опструкције, и од времена Римљана до данашњега дана свако је процесуално право сматрало за свој задатак да доскочи тој опасности. Тако су на пример ностале у римском процесуалном праву институцпје Калумниенидес: странке су се, поред осталог, заклињале да неће одуговлачити спорну расправу бесциљнпм говорима против савести. Овамо долазе и оне мере јавноправног спора и по њиховом примеру новијих континенталних писмених спорова, који желе да спрече отезање спорова: утврђење извесних термина, чије занемарење повлачи за собом роепа ргаесГизш, известан максимални број спорних докумената, а нарочито такозвана евентуална максима ио којој свака странка има одмах у свом првом спорном документу (акту) да изнесе све, што може изнети за сваку замишљену евентуалност, тако да се доцније скупљени фактички подаци или докази не узимају више у обзир. Окретност живота умела се наћи и с овим законима, тактика отезања спора нађе себи пукотине за пролаз и према овим законодавствима, и у колико су мере овог законодавства истински служиле томе — као н. пр. евентуална максима да концетришу дебату, могле су постићи тај циљ често само на рачун материјалне правице. Из овог разлога обарају модерни спорови нашпх дана ове гарантије писаног спора. Странке могу опет слободно дебатовати. Број говора у спору нпје више утврђен. Пала је евентуална максима. Свака странка може говорити кад хоће и колико хоће, кад нађе за сходно. Али ипак с једном оградом: искључиво у циљу отезања дебате не сме се говорити и руковалац дебате дужан је да спречи говоре и предлоге, који иду само на то. Овај је принцип најпрегнантније изражен у француском кривичном закону, који је у том погледу послужио осталим континенталним законодавствима као образац. Француски закон каже у § 270: „Бе ргезМеп! с1еуга геје^ег 1ее с1ећа^8 8апз сктпег Иеи сГ езрегег р1иб с!е сегШис1е с1апз 1ез гевиИа^з". И тај исти принцип, у детаљима разнолико модификован, садрже и модерне грађанске спорне одредбе. По § 179 аустрпјског грађанског судског поступка може руковалац дебате одбити говоре и доказе, „кад нови подаци и докази нису очевидно изнети раније с намером, да отегну спор." (Упор. још § § 275, 278, 181); а слично говори