Branič

<|)АБРИЧКИ II ТРГОВАЧКИ ЖИГОВИ (МАРКЕ)

353

лели постићи, јер ће због тако мале суме повређени титулари жига претпостављати да траже накнаду штете редовним иутем^ грађанским спором. Наш закон о заштити жигова није расправио питање г да ли приватни тужилац мора пристати на досуђену му накнаду, или пак може, и поред ње, само ако је незадовољан повести грађански спор. Ни немачки законодавац није предвидео то питање. Аустриско право пак допушта лицу, које је суд одбио од тражења новчане казне, да се обрати грађанским судовима за накнаду штете. Ми мислимо, да у таквом случају припада то право титуларима жига п по нашем закону о заштити жигова. Али у горњем случају, кад је кривични суд досудио новчану казну, титулар жига не може више тражити особено и неку накнаду штете. Ово изводимо из чл. 20. 1п 1'ше, где се каже... у место накнаде штете оштећени може тражити" и т. д. што значи, да титулар жига има да бира једно од та два права, а не да се користи и једним и другим.

Да поменемо овде још једну мер^, којом се сузбијају повреде жиг. права. То је забрана увоза стране робе, бесправно обележене српским жигом. Жеља да се заштите производи домаће, народне индустрије руководила је и нашег законодавца, да пропише нарочите одредбе о забрани увоза и провоза стране робе, обележене таквим знаком, који робу представља као да је српског порекла. Те одредбе налазе се у чл. 23. који гласи: „Забрањено ,је увожење стране робе у Србију, која на недозвољен начин носи жигове каквог домаћег занатлије, трговца или пољопривредног произвођача, или у опште која носи знаке, као даје домаћег порекла. Исто тако забрањен је и провоз оваке робе као и држање на сместишту. Овака роба уништпће се, где се нађе, било од стране дотичне власти, било на тужбу оштећенога. Ова ће забрапа све дотле остати, док се ствар судски не расправи." Као што се види, забрањен је не само увоз робе са 'жпгом каквог српског иидустријалца, већ и увоз робе, која је обележена жигом који је преставља као робу српског порекла, ма да се тиме не вређа ничије жиговно право. И таква роба ће се узаптити, ако буде увезена. Власти надлежпе за узапћење су полициски и царински органи. Спорови евентуални око овог питања расправљају се у првостепеним судовима, односно у Београд. Тргов. Суду. БРАНИЧ 23