Branič
354
Б Р А Н II Ч
Пренос жиговног права. Из природе жиговног права, као личног права, изилази да преноса, отуђења жига у начелу не може бити. Лична права су неотуђива. Али, услед тесне везе која постоји између жига и индустриске радње, чије производе он обележава, одступа се у неколико од тога принципа и, као што се допугата пренос, прелаз фирме, тог еминентно личног права, заједно са радњом, којој она служи као име, тако се исто донушта и препос жига са радњом. Ово одступање је оправдано, с обзиром на велику вредност, коју може имати жиг за неку радњу, као и услед факта, да се таквим прелазом жига не доводе у опасност интереси потрошача, јер организам радње остаје исти: процеси и начини производње, методе у раду, квалитет материјала као и радне снаге, све то остаје и даље, 'код новог соиственика радње, у истом стању. Овај принцип о преносу жиг. права само и једино са радњом, чије производе жиг обележава, усвојпла су многа законодавства: немачки (§ 7 Аћз. 2), енглески, (Зеск. 70), аустриски (§ 9. А1)з. 1.), амерички и белгиски. Изузетак чини француски законодавац, који има са свим противан систем Ои сматра жиговно право као обично право својине, па према томе, лице коме жиг припада, може њиме слободно располагати по својој вољи. Титуларима жигова остављена је слобода, да своје право уступају и одвојено од радње. Француско право је морало усвојити овакав систем, чим је примило поставку, да је жиговно право право својине. Та је поставка, као што смо видели, погрешна, па ни последице, које из ње нстичу, не могу бити тачне. Француски аутори бране тај систем жељом, да се што слободније и одрешеније руке оставе трговини и индустрији, да им се не стављају сметње никаквим формалностима. Ми мислимо, да поред тога, што се губи из вида правни карактер жига, овим системом се не стварају ннкакве особите користи трговини и индустрији. Баш на против, супротни систем боље одговара правилно схваћеним интересима трговаца и индустријалаца. По нашем закону о заштити жигова жиговно право везано је за радњу п само са преносом исте може се у опште пренетн на друго неко лице. Чл. 7. вели: „Жиговно право везано је за предузеће, ради кога је и стечено. Оно престаје с престанком истога, а може се и на другога пренети. Но у