Branič

0 МЕНИЧНОЈ СПОСОБНОСТИ

359

веру ит.д. Њој само имамо да захвалимо, што се данас више не сматра за редовно стање рат, као пређе, што се данас дошло до оваког ступња личне и имовне безбедности и што од њеног даљег дејства и развоја с правом очекујемо, да ће једном наступити време, када ће потпуно шкрипут пера заменити звекет сабаља, и када ћејасна, разложна и разговетна реч заменити грмљаву топова. Па кад је то тако, онда се модерно законодавство постарало, да са таким важним факторима, као што је меница и трговпна, који су, дакле, од пресудног значаја по човечанство, не рукује макар ко. Да би се једно лице могло њима бавити, мора за то имати извесне способности. А та се способност у гиирем смислу састоји у томе, да оно у опште може довољно појмити шта то значи иматп права и дужностп у друштву — у држави; а у ужем смислу пак у томе, што за извршење сваког правног посла тражи законодавац извесну способност лиЦа, које хоће тај посао да изврши. Овде нам' је у задатку да проговоримо коју из дела о способности у ужем смислу и то искључиво само за један правни посао — издавање и примање меничних обвеза, дакле, о меничној способности, па с тога ћемо се само на то и ограничити. * * Под меничном способности 2 разуме се способност учествовати у закључивању меничних уговора било у облику поверитеља (ремитента) било у облику дужника (акцентанта, трасанта). Према овим двема функцијама, учествовања у закључивању меничних уговора, данашња законодавства деле ту меничну способност на т. зв. актввну и пасивну т. ј. на способност извесног лица за стицање менпчних права и на способност извесног лица да се може менично обвезати. За стицање праве меничне способности сва су данашња законодавства блажа но за стицање какве друге. Тако н.пр. у немачком, па и у нашем трговачком законику чак и нема нарочптих одредаба за активну меничну способност, јер су оставили, да за њу важе одредбе из грађ. законика, које 2 О овој способности наш законодавац говори у §§ трговачког законика гл. II. одељка I „0 онима који у Србији менице издавати п примати могу (76—97) и у §-у 168, који се налази у гл. VII. „Страно законодавство ."