Branič

33*

0 КРИВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

515

тога, што заклетва садржи у себи спомињање Бога, нити би се ова сама, проста злоупотреба имена божјег смела сматратк у опште као кривоклетство у смислу казненог права. Помињање Бога служи другом циљу, поименце томе, да се у клетвенику пробуди осећај осетљивости и светиње поштовања своје дужНости према ближњем, да се истина говори, а никако не постоји помињање Бога ради овога самог или да би се кушала верност грађана у држави и невернима одмеравала казна за злоупотребу имена божјег, нити бииједном законодавцу пало на памет, да одређује казне за ову злоупотребу, као такву у обичним односима у друштву, који нису предмет права. Заклетва је од важности само онда, кад она служи као доказ у праву; у том делу постаје од важности и употреба имена божјег. Ово служи само као средство,рда извесно доказно средство добије своју пуну важност. Тек је злоупотрдба овог доказног средства, као једне правне установе, као једне целине, од важности. Ова пак злоупотреба носи на себи карактер напада управљеног против правосуђа, које признаје особити значај заклетви у доказним средствима, на којима правосуђе и постоји. Данашње немачко казнено право узима, да је кривоклетство злочин управљен против државне управе, специјално против правосуђа , и да се као такав појављује као угрожавање државне управе у погледу на стварну тачност њених одлука или као повреда државне управе у њеном праву на истинити исказ њених поданика. 1 Ово право, дакле, не сматра кривоклетство као злочин против религије, као повреду какве религиозне дужности, ма да заклетва има религиозну форму и ма да у религији има потпору и наслон.' 2 Пошто свака заклетва служи као доказно средство у правним односима, то је кривоклетство означавано и као злочин којим се вређа известан правни однос, 3 што излази опет на повреду правосуђа. Но ипак има у Немачкој писаца, који налазе кажњивост кривоклетства само у неморалном

1 Тл-чрЛ, ор. сЦ. стр. 571.

2 Вегпег, ор. с,И. стр. 428.

3 Н. Јлттшнсћ, Баз МоттеШ оћјесИуег 6е!аћгИсћкеИ ш Ве§тШ (Јее Уегћгесћепзтегзисћв, 1873. стр. 24.