Branič

II 3 С У Д Н II Ц Е

521

Касациони Суд, одлуком опште седнине своје од 3. јануара 1906. год. Бр. 12640, одржао је у сили горње примедбе свога II одељења, а противразлоге Апелац. Суда одбацио. саопштио. Мих. Ј. Ноповић, писар лесковачког прв. суда.

У изразу, је^ојим се омалова^ава ре^игија нема засебног ^а^њивог дела. из § 362. т. 1. ^азн. за^., а^о се истим изразом вређа извесно .дице, те постоји ве!\е Ј^аЈ^њиво де<до из § 104. з. (Одлука опште седнице Касацпоног Суда од 28. I. 1906. бр. 763). Пресудом ћупријског првостепеног суда од 13. октобра 1905. бр. 25620—1 осуђен је оптужени Антоније Стојиљковић, скитница пз Ниша за два дела: из § 104. к. 3. и § 362. т. 1. казн. зак. за то што је поред осталих увредљивих израза према једном полицијском писару приликом званичног рада овоме казао: „ј.. . м ти оца и Бога''. — Апелациони суд пресудом својом од 5. новембра 1905. бр. 4327. одобрио је ову квалификацију дела. — Касациони Суд примедбама свога II. одељ. од 30. XII. 1905. бр. 12552. поништио је ову пресуду. Нз разлога вадимо само ово: „Овакво схватање тога суда погрешно је у погледу постојања дела из § 362. т. 1. к. з., јер ово дело постоји само онда, кад ко псује оно, што је по закону цркве свето, и ова нсовка кажњива је као омаловажавање религије иступно; али ако је оваква псовка употребљена према извесном лицу, онда она добија други карактер, постаје увреда у њеним разним формама, и кажњивост исте зависи од начина, како је псовка извршена, и лица, према коме је учињена. Према томе, кад је оптужени Антоније вређајући прив. тужиоца г. Јоцића, као чиновника у смотрењу званичног рада, употребио разне увредљиве изразе, између којих је казао г. Јоцићу и напред поменути: „ј...м ти Бога", онда се овакав начин изражавања не може узети као засебно дело из § 362 т. 1. казн. зак., јер је тај израз од стране оцтуженог употребљен, као и остали, да би именованог чиновника увредио и кажњивост истог има суд по томе да цени". Апелациони Суд дао је против - разлоге (II одељење 5. јану-