Branič

Б Е Л Е Ш К Е

539

ставио је за правозаступника при првостепеном суду за град Београд. Народна Скупштина — Народна Скупштина састала се 1. октобра па је 25. истог месеца одложена за 10. новембар. Од законскпх пројеката усвојила јесамо трговинскп уговор с Турском. — Неки народни посланпци поднели су предлог о цепању пожаревачког првостепеног суда на одељења у Градишту и Петровцу а други о цепању чачанског првостепеног суда са одељењем у Краљеву. * Т ПроФ. Цукер — Познатн проф. кривичног права на чешком универзитету у Пра^у д-р Ллојз Цукер умро је ових дана од капље. Познат је као један од најбољих правника и ван Аустрије. Пре но што је прешао на универзптет био је један од најчувенијих прашких бранилаца и адвоката Рођен је 1842. год. а 1859. промовисан у Прагу за доктора права, 1874. постављен за ванредног а 1881. за редовног професора. На унпверзптету чешком у Прагу предавао је поред кривичног права још и међународно право и правпу фплософију. Годиве 1885. ичабран је и за посланпка у Рајхсрату као младочешки кандидат. У парламенту је највпше настојао за реформом казненог закона која је његово дело. Накнада за невино одлежани притвор — Још за време Керберова режима у Аустрији израђен је пројекат о накнади за невино одлежани притвор (Пе Еп18сћ;мНЈ;цпц 1иг ип^егесћИесћ^те АпћаИип^ ш ТЈтегзисћипцбћаИ. Од 1781. год. како је Академија наука и лепих вештпна у Шалону на Марнп расппсала стечај за израду расправе, која би обрадила то питање о накнади коју би држава требала

дати својим грађанима ако би невино били притворепи, — од тада није се нарочито у правничким круговима престало дискутовати о том пптању. Најбољи правнпци свих земаља, државници и филантропп бавили су се том темом на многобројним правничким конгресима. Немачки правнпци расправљали су то пита'ње на три састанка 1873., 1874. и 1876. годипе. Данас постоји чптава литература о том питању. Први, који су теорију претворили у праксу и донели позитпвпе законе о томе били су Швајцарцп у неким својим кантонпма, за тим је Шведска добила такав закоп 1886. годппе, па опда Норвешка, Данска, Угарска (допуна кривпчног поступка од 1896. год.) п на послетку Немачка (закон од 14. јула 1904. год.) Претпоставке од којпх закон о накнади зависи, разнолике су. Једна група правника тражп да пзвесна индивидуа буде формално ослобођена, или да се прекипе истрага, па да има права на накнаду за одлежани прнтвор а одбија пакнаду, ако је притрорени сам својом радњом изазвао притвор на пр. лажним признањем. Друга група правнпка опет није задовољна само формалппм ослобођењем. Аустријски пројекат не држи се нп једне од тих група. Први начин накнаде, опасан је по државу и њене финансије. По аустријском пројекту накнада се дај,е само тако, ако је неко допао у притвор без законског разлога. Одлука о накнадп учињена је завпсном од одлуке у питању. Да лн је прптвор у поједином случају извршен но проппсима кривичног поступка или није? Само, ако је неко притворен или је дуже држан у притвору, него што то пропиеује кривични поступак, по пројекту даће се дотпчном накнада. Другим речпма: на место накнаде за невпно одлежани притвор статуира пројекат дужност