Branič

540

Б Р А Н И Ч

накнаде само за случај. ако је притвор био нли продужен на с} г прот прописа у кривичном поступку. Против овог пројекта дигли су се најбољи правници у Аустрији п он још није постао законом. Немачки пројекат закона о порези на наследства — Наука још нвје начисто да ли порезу на наследства треоа убројати у досредне или у неносредне порезе. Она стоји између обојих. Њу плаћају до душе лица али на основу употребе објекта. Посредна пореза. као што се зна, притискује најшпре слојеве тако, да најбогатији слсуеви друштва њу најмање спосе. Пореза на наследство без сумње је најбоља врста порезе, која постоји. Наеледства су као нека лутрпја а ни у којој приднцп човек лакше не даје него кад добнја — на лак начин. Човек који наследи 10000 или више динара, лако даје 1000. Енглеска и Француска то су већ увиделе и већ одавно донеле специјалне законе о томе. У Енглеској пореза па наследства за 1904. год. донела је округло 380 милиона франака прихода. тј. 917 франака на сваког сгановнпка долази те порезе. Тамо се та пореза двогубо рачуна, прво, по величини паследства а друго по близинп сродства наследника према умрлом. Наследства мања од 2000 марака слободна су од порезе. Пореза почиње нреко 2000 са 1% до 20 милиона где достиже 8%. Прогресија за сродство овакаје: жена, деца и родитељн слободнп су, за браћу и сестре процееија пзноси 3%, за стричеве, ујаке, тетке и њпхове потомке 5°/ 0 , а за све друге даље рођаке 10%. Кад су суме наследства велике а наследници далекп сроднпци покојникови, наследства се готово преполовљавају. •У Француској и нкјмање наслед-

ство подлежи порези. Иначе су прогресије сличне онима у Енглеској, и још иду и даље до 2.5%. По немачком пројекту наследетва се порезују ако износе више од 300 марака а плаћају: 4°/ 0 — родитељи, браћа, сестре: 6% — дед, нећак, синовац: 8% — стриц, тетка: 10% — сва остала лица. Ако наследство прелази 50.000 марака наплаћује се сразмерно више. Обично се вели, да је Немачка земља социјалног законодаветва, алито није тачно, кад се немачки пројекат упореди са францускпм и енглеским законима. По немачком десцеденти не плаћају никакау порезу на наследство, даље велика наследства нису тако осетно оптерећена кар мала итд. Касациони Суд — Указом од 1. новембра о. г. на предлог министра правде а по саслушању Мннистарског Савета и т. 1. чл. 11. закона о судијама нензионовани су Драгутин Ж. Петровић и Ђорђе Симић судије Касационог Суда. У псти мах на предлог министра правде одликовани су орденом белог орла петпм редом. Пројекат мађарсног Грађанског Законика 1 — Године 1895. за време минпстровања Александра Ердељанцја организована је у угарском мпнпстарству правде стална компсија за израду пројекта новог Мађарског Грађанског Законпка. Пројекат је израђен 1900 год. а мотивација су изашле из штампе 1902. у пет великих књига. У првој књизи комисија је унела 23 принципијелна питања. Тако се по § 2. тога пројекта пунољетство добија по навршетку 24 године живота. Пристанак родптеља да се неко прогласн пунољетнпм није потребан. У законском пројекту поред душевнпх болести као узрок да