Branič

казнено право

89

Новији законици подводе обично 1. обесвећење мртвог тела под нарочити казнени закон, али осим тога 2. обично кажњавају одношење или оштећење предмета, који припадају гробовима, строжим казнама. Казна се још повећава, ако је злочин пзвршен од стране гробара или надзорника гробља. Научни циљеви (поименце анатомски) не извињавају управ крађу мртвог тела, алп има места захтевању примене блаже казне. 1 Пруска (§ 137) је установила један самосталнн злочин обесвећења мртваца и гробова, сасвим према угледу на опште право. Следујући пруском казненом законику разликује казнени законик у § 168: 1. самовласпо узимање мртвог тела из државипе овлашћеног лица; 2. самовласно уништење или оштећење каквог гроба; 3. нзвршење какве погрдне непристојности на ком гробу. Казна је у свима трпма случајима затвор до 2 годиие, поред тога може наступитп и губитак грађанске частп, ако досуђена казпа затвора нзносп 3 месеца (§ 32). Државину тела погребеног мртваца немају сроднпци, већ сопственик гробља (Ц. С. од 28. Јан. 1896. Одлуке св. 28 стр. 140). Самовласпо узпмање једног дела леша запрећено је у § 367 Л? 1 само као иступ новчаном казном до 150 марака или простим затвором, да се пе бн применио тешки затвор па ђаке и лекаре, којп радп научних циљева узму поједине делове леша. Извесио место постаје „гробом" тек услед сахраие леша у исти. Упиштај или оштећење надгробних споменика стављени су под повреду ствари (казн. зак. § 304), али се свакојако често налазе у стицају са повредом гроба. Узимање ствари из гробова је крађа. Ако су узете ствари и леш, то ностоји стицај крађе н узимања мртвог тела.

1 Ово истнчу законици: дармштатски 378, брауншвајшки 219.