Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

новер 1883. ОеШпдеп, Мога]8ШЈ8Ш<, 4 изд. 1887. НШзсћпег. Г)еи18еће8 81га!гесћ1, II стр. 469 сл., 683 сл. ВтЛгпд, бгипс!П88 II (1896) §§ 149—161.

ДРУГА ГЛАВА Внгамија (казн. зак. § 171). Већ је рнмско ираво наређивало, да се бигамија ислеђује по званичиој дужности. 1 Ослањајући се на чл. 121. Каролине поступало је опште право с бигамијом као браколомством, и отуда је захтевало за свршетак дела еједињење полних органа. У новије време на против полаже се телшште на злоупотребу форме брака и при томе је, нарочито по казненом законику, материјална страна тако запостављена формалној, да је у свима комбинацијама стало само до формалног закључења првог или другог брака, и нолни сношај се не захтева више за појам бигамије. Чак ако је први брак ништаван, важи другн као бигамичан, у колико су оба брака закључена у законској форми. Исто тако треба да наступи застарелост за ислеђење тек од дана, кога је један од оба брака разведен, за неважећи или за ништаван оглашен, једна одредба, која води незастарелостп бигамије. Казнени законик у дојакошњој редакцији § 171 кажњава због бигамије: 1. Супруга, који закључи иов брак, пре но што је његов брак разведен, за неважећи или за ништаван оглашен; 2. Личност, која са туђим супругом, знајући, да је брачан, закључн брак. Случај, да су обе брачне стране супрузи, долази природно под бр. 1. Алн је Грађански Законик пзоставио реч из § 171 „неважећи", јер по § 1343 пом. зак. сваки брак, који може да се оспорава, па је оспорен, важи од почетка као ппштаван. Г)о1из се захтева код обе стране. Али је за супруга по1 1 ј . 2. Со<1. <1е шсев^. пир1. (5, 5): „^еттет, чш виђ с1Шопе 81<: потпП8 Котат. Мпав ихогев ћа1зеге роззе, \~и1§о ра(;е1, сит еиат ЕсИс1о ргаегопв ћијизтосН \т тЈапна по1а1:1 8т1. Оиат гет сошре1епз јис1ех ЈпиИат еззе поп раИаЂиг". Од I.. Ји1. с1е асЈиИ. кажњавала се бигамија мужа као зшргит, жене као ас1и11епит. ЛУасМег, АћћапсЗЈ. I. стр. 144—155. НШзсћпег, 08. 1870, стр. 401. ТШпои\ 08.. 1878 стр. 118.