Branič

ОДГОВОРНОСТ БИЉЕЖНИКА

433

свједок, А, као калуђер, био несиособан да свједочи на тестаменту. Пошто се браћа нијесу могла нагодити, Петар је против Шпира и против мушке његове дјеце, живе и која ће се родити, устао тражбом, де уништи тестаменат 2. марта 1897. Петрово тражење примљено је у сва три степена и уништен је тестаменат. Судови су га уништили, јер да свједок А, калуђер, није био способаш> да свједочи на тестаменту. Оставшина Танасијина досуђена је по половину Шпири и Петру. Мушка дјеца Шпирина, жива и која ће се родити, не добшне намијењену им трећину дједова стања. Танасијино стање вриједило је нешто више од 120.000 круна. Мушка дјеца Шпирина, жива и која ће се родити њему и брату му Петру, изгубила су лнјепу своту од 40.000 круна. Пошто биљежник у Шибенику тада није хтио да зна ни за какву нагодбу, надлежни сиротињски суд овластпо је Шпира, да на име своје мушке, још малољетне, дјеце и на име мушке дјеце, која ће се родити њему и брату му Петру, потражи судом биљежника. „Биљежник би" — речено је у дотичном овлаштењу — „могао да одговара, што је допустио, да као свједок на тестаменту приступп лице, које није било способно за то." У тражби тражио је Шпиро, да се против биљежника пресуди: „Туженик мора платити тужиоцнма, рег сарИа да се подијели, укупну своту од кр. 40.000;" или подредно: „Туженик мора надокнадити тужиоцима сваку штету, која им је настала с разлога, што је уништен тестаменат Танасије Л., примљен на записник од туженика у Шибениау 2. марта 1897. под бр. његових списа." 0 расправљању у првом степену пред окружним судом у Шибенику, биљежник се противио тражењу. Говорио је како му није било познато, да је свједок А, који је међутим умро, био калуђер. Тражио је, најпослије, да се најприје пресуди о подредном питању, да ли он, у опште, мора да надокнађује штету, и тек каснпје, да се утврди новчана свота, коју ће морати да плати, ако буде примљено прво тражење. Суд је пристао, да се о биљежниковој одговорности суди најприје у начелу. БРАНИЧ 28