Branič

ОДГОВОРНОСТ БИЉЕЖНИКА

437

казано је, да на одијелу има нешто мало разлике између попова и калуђера; доказано је, да је та разлика још видљивија на свештенику, који иде у литију, а с друге стране у опште је познато, да сви скоро попови имају попадију, а калуђени немају. Покојни А није био ожењен. То је свакоме било познато. Морало је бити познато и туженом биљежнику, који је лично познавао свједока А; дакле, морао је барем сумњати, да ли је калуђер или поп, а то је већ довољно било, да му намеће дужност питати га за његов карактер. „Да нема него ово, било би довољно да буде доказана туженикова кривица или барем немарност, која би дала ослона основаности тражбе. „Али, шта више. Туженик је.саставио биљежнички спис септембра 1894., у којем је присуствовао као представник странке свједок А. У том спису он бива од туженика означен, као Отац А. Или је, дакле, биљежник од прије знао, да је А калуђер, или је тада сазнао, јер га је питао. Ако је прије знао, није ни могао ни смио то заборавити, јер се оваке ствари никада не заборављају. А ако је то дознао тек о углављивању тог списа, значи, да се је онда обавијестио, како је и морао. Тако се морао обавијестити, и кад је састављао тестаменат. „II заиста, §. 55. биљежничког реда-) вели, да свједоци морају лично бити познати биљежнику и да морају имати све способности, које се траже за дотични спис. Туженик, као биљежник, морао је знати, која су лица способна, а која су неспособна, да буду тестаментарни свједоци. Ако је познавао А, како треба и како тражи §. 55. биљ. р., није га могао припустити за свједока, јер је морао знати, да је калуђер; ако му ова околност није била позната, не може се рећи, да га је лично познавао у емислу споменутог §., тим више, што §. 68. биљ. р. 3 ) наређује, да се у списима мора назначити и сталиш свједока, Под именом сталиш не може се разумјети „православни парох," јер по католичком канонском праву може парохом бити и клерик, који није још ни читао нову мису. Под именом „сталиш," особито у тестаменту, морало се назначити, да ли је А поп или калуђер, јер је о томе зависила његова споеобност или неспособност, да буде тестаментарни свједок. „Из свсга овога долази се до закључка, или да је туженик знао да је ,А калуђер, а онда је погријешио, што га