Branič

646

Б Р А Н И Ч

и заслужује то савршено, јер је са свим у складу са дефиницијом својине: прво ио комеједно лице може у принципу да извлачи из једне ствари све њене услуге. Ако ствар може да да само ретке и минималне услуге, својина је тада мало корисна али је ипак својина. У случају о коме је реч, својина није|баш ограничена својина: она је потпуна, савршена, јер у хипотези никакав поштован закон и никаква погодба не спречава ме да извучем из ове стене саму једну од легитимних услуга, које она може дати. На калдрмисаном путу који припада мени, али који је оптерећен у корист мога суседа једним правом пролаза ја немам јгисГиз, ипак ја имам својину. Овде је својина ограничена и несавршена, јер једно право које сам ја конституисао у корист другога, спречава ме да извлачим из моје ствари услуге за које је способна; али је то својина и цела својина. Народни музеји не могу да продају урнек-дела која имају; не могу их такође порушити ни променити им супстанцију: они немају дакле на њима аЈшзиз. Па ипак су они њихови сопственици. Види се дакле да својина није неминовно тројство као што аутори кажу. VIII 82. — Сви модерни аутори квалификују као комаде својине цело или део других стварних права као саму својину. За једне сва су ова права комади својине. За друге, плодоуживање, амфитеза, 1 службености земље имају једини ову почаст, коју одбијају, не зна се довољно за што, залози, хипотеци и т. д. Узалуд би се тражио код римских правозналаца један еквивалентан израз изразу комад својине. Наш Дома извесно не изговара само један пут ово име. Исто је и код Потија. Реч комад била је међу тим обична у наших старих аутора, јер је бида технпчка у материји феуда и Потије, у своме ТгаИе с1ез /ге/з, дуго нам говори о комаду феуда. Он није аплпцирао само један пут реч комад на својину. Он се ограничава да квалификује као несавршену својину, која је ограничена каквим другим стварним правом, нарочито пло1 Наследни закуп.