Branič

0 КРИВОКЛЕТСТВУ II ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ 553

кривоклетства, нити, да онај протокол, на коме је онтуженп признао неку ортачину може бпти доказ за постојање ортачине. — Касациони Суд примедбама од 25.1. 1885. бр. 161 уништио је ово решење из овпх разлога: Питање о постојању и важности уговора о ортачини пзмеђу оптужеиог и прнватног тужиоца може иматп утицаја па расправу грађанског спора, али овде се то не расправља т. ј. не цени се вреди ли уговор њихов или не, већ питање: постојп ли кривоклетство пли не, и кад се видп, да је оптуженп Вуле на протоколу код начелства пожаревачког од 7. јуна 1882. годпне -број 9737 признао, дп му је прпватнп тужплац био остак, да је пеке рачуне пречисгпо, а неке да пма још да нречисти, па се доцније, знајући за ово своје прнзнање, протпвпо истом заклео; да му ирив. тужилац није ортак, — опда је суд требао овакву радњу оптуженог да узме п оцени без обзира на грађапско питање, којеје засебно, јер то што један акт у грађинској парниии не би вредио, не ис.кључује, да може бити кривоклетства. Крпвоклетство се може учинити и у ствари, која по грађанскпм законима не би ништа вредила, јер се овде не заштићава од закона спорна радња, већ заклетва као светиња. — Првостепенп суд нпје усвојпо ове примедбе Касационог Суда, неко је 28. јануара бр. 1151 учинпо ове противразлоге: У решењу своме бр. 201., којим је оитуженога испод суђења пустио, еуд је овај дао довољно законских разлога, како не сматра, да је између туженога Вула н приватног тужиоца постојао какав ортаклук, и држи, да је ово његово гледиште у овој ствари правилно, п да се питање о кривоклетству пнкако пе може одвајатп од пптања о ортаклуку, те кад нема доказа о постојању ортаклука (писменог уговора), онда не може бити речи о кривоклетству. Ово своје рапије мишљење укрепљује још п тиме, што приликом саслушања оптужепог код начелства ово-окружног о пречишћању ортачкпх рачуна није начисто пзведено, какав је бпо овај ортаклук између њпх, о коме се тамо говори, а зпа се по закошу, да пма више видова ортаклука, како ио форми постанка п престанка, тако п по последицама. — Касациони Суд у општој седипцп б. фебруара бр. 412 није усвојпо ове противразлоге нашавшп да су примедбе 1-ог одељења К. С. на закону основане. — Према овој одлуци Касационог Суда, првостепени суд понова је узео ово дело у расматрање, па је пресудом својом од 19. мартз бр. 4562. осудио оптуженог за кривоклетство па две године заточења са овпх разлога: Што је оптужепп на -протоколу начелства, који по $ 234. кр. п. јавна исправа, прпзнао, да је био ортак са тужпоцем, који је протокол потпуп доказ, тим пре, што је оптужени па претресу признао. дајеонај потппс на протоколу његов, па се преко свега тога код суда протпвно овом заклео, те за то да је, п без обзира па грађанску страну овога питања, учинпо кривоклетство, које се по § 266. кр. з. казни. — Аиелационп Суд решењем својим од 17. апрпла бр. 649 нашао је: да овде нема кривоклетства и оптуженог испод суђења пустпо. павевши за то ове разлоге: Из пресуде првостепеног суда од 15. октобра 1882. г. бр. 19387 као пуноважног доказа по § 234. кр. п. види се: да је прив. тужилац Шалон у грађанском спору са оптуженпм Вулом паводио, да је био ортак с Вулом, и за доказ тражбине подноси протокол саслушања свога п Вуловог од 5. јула 1882. г., у коме је Вуле прнзиавао да је ортак с тужиоцем, да је неке рачуне пречистио, неке није: и кад је Шалон п преко овог доказа поднео главну заклетву, коју је оптуженом