Branič

бб'2

Б Р А Н II Ч

нуфактурној радњи, уложивши у исту 100 дуката цес. По том ортачком уговору, који није написмено стављен, он је у истој радњп извесно време пробавио, а иосле га Вуле из радње истерао, недавши му никаква рачуна 0 ортачини, па ни о уложених 100 дук. дес. Због тога је код начелства тражио састав изборног суда, но Вуле, саслушан о овоме, није пристао на изборни суд, признавши га том приликом за ортака, као и то, да је неке рачуне с њп& пречистио, а неке још није. но и ове ће без суда и и парнице пречиститн. Он је, вели, према овакој изјавп Вуловој чекао да с Вулом на лепо пречпстп ортачкв рачуне, но кад Вуле то није хтео да учини, то га је тужио првостепеном суду за пречишћање рачупа, подневши за доказ тога онај протокол начелства, на коме је Вуле признао њега за ортака, а покрај тога н главну заклетву на ту околност. Вуле је на дан суђења без обзира на ово његово нротоколарно признање код начелства, примио од њега понуђену заклетву и заклео се: како с њим није био ортак, ни да је уложио 100 дук. цес., подневши за доказ тога пресуду првостепеног суда пожавевачког од 15. октобра 1882. године бр. 19387,те је за то тражио да се Вуле за кривоклетство казнп. — Начелство је својим решењем од 30. марта 1884. год. прекинуло ислеђење с разлога, што нема доказа да се Вуле са знањем криео заклео, који је услое по § 266. к. з. за постојање кривоклетстеа нуждан; а. донетп протокол, који садржи неко признање Вулово о спорној ортачини није никакав доказ. — Касацпони Суд примедбама својим од 3. августа 1884. године бр. 2261 уништио је горње решење са ових разлога: По тачци 1. п 2. § 29. крив. пост. може полпциска власт да нрекине отпочету пстрагу или да је п не отпочиње, кад нема дела, које би се по закону казнити могло, и кад нема сумње ни подозрења, да је ко крпв. — Полинијска власт погрешила је. што је по основу горњег законског прописа прекинула истргу, јер кривоклество је у опште казнпмо дело, а да ли је оптужени ово казнимо дело учинпо или не, према томе, што стоји извесна пзјава његова код полицијске власти, у којој он прпзпаје жалиоца Шалона као ортака, а овамо се доцнпје купе пред судом. да му ортак цпје, подлежп судској оцени, те с тога је п начелство погрешило што дело ово нпје послало суду на оцену. — По свршеном претресу Првостепенп Суд решењем својии од 4. јануара 1885. год. бр. 201. отпусти оптуженог испод суђења, навевши ове разлоге: да тужени није прпзнао ортаклук између себе п прпватног тужиоца ни на псппту полициске власти, поводом ове отаочете истраге ни на претресу код суда, него је призпао, што је п поднетом пресудом ово-судском доказано, по § 234. кр. п., како се је 071 у парницп тужиочевој против њега због ортачких рачуна вођеној заклео овде пред судом између осталога и па то: да му тужилац није бпо ортак, нпти да је као такав уложио у радњу 100 дук. цес. и по томе суд, што се тиче самог постојања ертаклука и дела кривоклетства налазп: да је данас на претресу сам тужилац признао п објаснио, како је са оптуженим уговорио, да буду ортаци у његовој мануфактурвој радњи, а да је у исту уложио својих 100 дук. цес. па да су по том уговору и отпочелп радитп, но да уговор за све време радње нису наппсали, па да га је оптужени. и не еачекавши, да уговор напишу, пз радње истерао. Према томе, гито уговор о овој ортачини нцје написан према §§ 40., 42. и 43. трг. зак. има се сматрати да уговора и нема, те према томе, да овде нема