Branič

656

Б Р А Н И Ч

и евоју жену и њеног љубазника ако их затекне на самом делу. У Јапану је до екора вредио исти закон: увређени муж убијао је некажњено своју жену, кад би је изненадио на самоме делу... У етаром мекеиканском царству муж није имао права да убије евоју неверну жену, већ је морао да тражи задовољења судеким путем, али је казна увек била иста: смрт! Нека дивљачнија племена у томе даретву била еу још свирепија: неверница је била осуђена на смрт, погубљена и дата еведоцима и судијама да је поједу!... Ману је у своме закону за Индијанце прописао ово: „Ако је жена неверна своме мужу, краљ ће наредити да ее жива баци гладним псима на најживљем месту у вароши да буде поједена..." У Египту, у далекој прошлости, неверница је спаљивана. После, да би ублажили ту казну, Египћани еу секли носеве својим неверним женама!... Код Черкеза је обичај, да муж, коме невеста није потпуно невина, не мора да је прими и враћа је њеним родитељима, који је оеуђују на емрт. Иста је казна и поступак и за жену браколомницу. Из тога изилази да је губитак невиности пре венчања злочин исто тако тежак као и браколомство... У Сијаму је најпре браколомство 8 носило потпуно приватни карактер, и муж, кога би жена преварила, могао је убити или жену или њеног љубазника или обоје, а тако исто ништа му није сметало да својој жени не пребаци тај грех или да га сматра покајаним, ако му њен љубазник у новцу накнади увређену чает. Доцније је дошао закон, који мужу признаје право да убије и жену и њенога љубазника само у случају ако их ухвати на самоме делу... У Црној Гори преварени муж никад није осуђен ако убије своју жену и њенога љубазника на самоме делу... Код Келта и Германаца налазимо исту етрогост. Муж је могао да казни своју неверну жену казном коју изабере. Стари баварски закон признавао је право превареном мужу да убије и жену и њеног љубазника. Код Сакеонаца браколомство је сматрано увреда части женскога пола, и браколомницу су убијале жене... Нигде се човечји деспотизам над женом није показао тако евиреп и тако потпун као у обичајима и законима који су се тицали браколомства. Није потребно нарочпто доказивати да браколомство није толико опасан злочин по друштво, да би га морало кажњавати и сузбијати најстраш-