Branič

664

В Р А Н И Ч

Окривљена се лица узимају на одговор у свему онако како је прописано у §§ 143, 144, 145, 146 и ост. крив. пост. а ни у једном другом закону нема одредаба, које би говориле о томе, да се окривљено лпце за дела казнима по кривичном закону могу и друкчије на испит узимати. Опт. Ј.... као што се види из акта није узет на одговор тим „начином како је закон одредио". Исто тако ни сведоци нису испитивани као што наређују одредбе главе IX црив. зак. пост., а међутим изриком се у § 49. зак. о чиновн. грађ. реда каже: „показивање сведока или других лица пред овим једним комесиром не дају никакав довољан доказ да се окривљени може осудити, нарочито ако би и он сам против њихових исказивања што примећавао." Кад се §§ 48. и 49. зак. о чиновницима грађ. реда доведу у везу са § 47. истог закона, онда се јасно види, да ислеђење једног комесара служи само за административне кривице, а не и по кривичном закону казниме. По жалби државног правобраниоца, II оделење Касационог Суда решењем, од 19. септембра 1906. год. Л» 8712, оснажило је ово решење Лесковачког Првост. Суда.

Б. ГРАЂАНСКО ПРАВОСУЂЕ II ЈЕ^упац, на чију се штету врши продаја, од тренут^а раније продаје, па све до дана спорне продаје^ сматра се ^ао сопствени^ продатог имања и у исто време г^ао дукниг^ за евентуа^лну штету, те с тога и њему треба саопштити дан продаје Прокоп Ђонић, из Лесковца, тужио је Лесковачком Првостепеном Суду г. Светислава Петровића, порезника, као извршиоца јавне продаје непокретног имања Трајка Ђорђевића, из Богојеваца, која је вршена на његову, — Прокопову, штету и штету -Јована Цакића, из Лесковца, за то, што продаја њима нпје саопштена, као првим купцима, молећи суд, да продају као неуредну поништи. За овим је суд, решењем од 15. марта 1906. године № 6585, одбацио тужбу као неумесну, а из разлога, што је у § 478. грађ. пост. изречно наложено која лица треба звати