Branič

ИЗ СУДНИЦЕ

665

на продају, а међу ове није увршћен и купац на чију се штету врши продаја. По жалби тужиоца Прокопа, Касациони Суд, у своме I оделењу, примедбама од 22. септембра 1906. год. № 8711, поништио је ово решење суда, са разлога: „Погрешно налази суд да жалилац Прокоп ни у колико није интересован овом продајом, и на основу таквог нахођења изрекао горње решење. Јер, кад се из акта спорне продаје види, да је продато имање на ранијој лицитациЈИ купио жалилац Прокоп и да се овом приликом продавало то исто имање на штету његову као купца, — онда се он од тренутка раније продаје па све до дана спорне продаје има сматрати као сопственик продатог имања и у исто време као дужник за евентуалну штету (§ 481. грађ. пост.), према чему је било потребно, да се и њему, по смислу § 478. гр. пост. саопШти дан ове продаје, и суд је према таквом стању ствари био дужан да изрече потребну одлуку о спорној продаји." Саопштио Мих. Ј. Ноповић суд. писар

В. АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВОСУЂЕ ПоСхДани^ смур. скупштине мо^е Фунедијонисати и без пуномођства, ^оје му је издао бирач^и одбор, а^о иначе има до^аза, да је за пос*дани^а изабран и да је његов избор осна^ен Г. А. Ж., као изабраног посланика скупштине округа београдског. Скупштина беогр. округа на седници својој од 20. септ. 1906. г. није га хтела примити као окр. посланика, док не поднесе пуномоћство, издато му од стране бирачког одбора, које је, вели, изгубио. Начелство окр. београдског решењем својим од 22. септ. ов. год. Бр. 6245 задржало је одлуку окружне скупштине од извршења из разлога ових: 1. Погрешно је схватање скупштинско, да г. А. Ж. чији се избор за окр. посланика не спори, не може као такав на скупштини и функционисати, док не поднесе пуномоћство ради верификације.