Branič

670

В Р А Н И Ч

„2. јер у призивном поетупку има мана, која није доиста проузроковала ништавост, али је опет била у стању спријечити да се спорна ствар потпуно претресе и темељито пресуди; „4. јер се пресуде призивног суда оснива на" погрјешном правном пресуђењу ствари." § 1009. грађанског законика, у мом преводу: „Пуновласник мора да настоји у послу марљиво и поштено, како је обећао и како му је наређено у пуномоћи, и да остави пуновластиоцу сву корист, коју посао доноси. Он је властан, ма имао и ограничену пуномоћ, служити се свим средствима, која су потребито скопчана с природом посла, која се слажу са намјером, коју је очитовао пуновластилац. Ако ли пређе границе пуномоћи, одговара за пошљедице." § 9. адвокатскога рада (закон од 6. јула 1868. г,, Лист Државних Закона бр. 96.), у мом) преводу, каже: „Адвокат мора вршити примљену дужност према законским прописима и мора бранити интересе свога клијента према сваком марљиво, поштено и савјесно. — " § 1012. грађанског законика, у мом преводу: „Пуновласник мора надокнадити пуновластиоцу штету, коју је проузроковао својом кривицом, и када год овај заиште, треба да му даде рачуне, који се односе на посао." §§ 1323. и 1324. истог законика: „Кад се ради о накнади нанесене штете, мора све бити повраћено у пређашње стање, или, ако то не може да буде, мора се платити вриједност, која се установи процјеном. Ако се обвезом накнаде тиче само претрпљене штете, тада је накнада штете у правом смислу; ако ли се та обвеза протеже и на нестали добитак и на накнаду проузроковане штете, зове се потпуно задовољење. „Ако је кому учињена штета злом намјером или великом непажњом, оштећеник има право да тражи потпуно задовољење; у осталим случајевима само накнаду штете у правом смислу. Гд1'е се у закону налази општи израз: накнада, треба у том случају пресудити по овом правилу, коју врсту накнаде треба дати." § 41. грађанског поступка каже: „Странка, која у правном спору сасвим изгуби, треба да евојем противнику накнади све трошкове, који