Branič

ИЗ СУДНИЦЕ

669

ревизију адвокатову и пресудио је (доносимо без промене службени иревод): „На преинаку пресуде Призивног Суда одбија се тужбени захтјев тужиоца....; тужитељ .је дужан, да сам носи властите трошкове парнице, те да, кроз 14 дана под пријетњом оврхе, накнади туженику трошкове поступка и правних лијекова са кр " У својим разлозима Врховни Суд каже (службени превод): „Ревизијски натјецатељ напада пресуду Призивног Суда с ревизијских разлога броја 2. и 4. § 503. гр. п. — И ако првог од тијех не опстоји, јер мане, које би имале да оптерећују поступак призивни, нијесу ни наведене, а оно се другоме не може да залијече оправданост. — Туженик, који се прнмио заступништва тужитеља у параици од њих заметнутој пратн Мартину Г. ради исплате кр. , имао је, да њихова права, по § 1009. гр. зак. и § 9. одвј. р., поштено, тачно и помно заступа, те да не пропусти рочиште, те пошто на том рочишту није ни особно, ни средством легитимираног пуномоћника. заступао права свога опуномоћитеља, па му у том правцу свакако пада у гријех кривица, то би он морао да накнади тужиоцу, на темељу §§ 1012, 1323. и 1324. гр. зак. штету нанешену или том кривицом. Ну ревизија се поред тога приказује основаном, јер је за засновање захтјева за накннаду штете прије свега потребит доказ збиља наступивгие штете, а нема доказа, да би туженик Мартин Г., за случај да није наступило пропуштање горе поменутог рочишта са стране ревизијског натјецатеља, био осуђен на исплату износа утуженог тужбом . 06зиром на то морало се је, да, удоваљујући ревизији, одбије и тужбени захтјев, да се ревизијски натјецатељ осуди на исплату накнаде штете, по §§ 41. и 50. гр. пост., накнада трошкова поступка у правнијих лијекова, обузрочених туженику." Ова пресуда Врховног Суда потпуно је основана у закону. Доносим је у Браничу, јер може имати важности и за Србнју, гдје је на снази исти грађански законик, као и у Аустрији. Него, ради бољег схваћања, наводим у целини §§, на које се позивље пресуда Врховног Суда: § 503. грађанског поступка (закон од 1. августа 1895. год. Лист Државних Закона бр. 113), у службеном преводу: „Ревизија се може искати само из којега год од ових разлога: