Branič

126

Б Е Р Н Е Р

као зреаее, већ носи на себи само опште одлике §епиз-а. Овде сад треба да се расправе са нарочитим одликама законом обележени појмови оговарања и клевете, које је пруски казн. зак. (§ 156) на неподесан начин помешао. 1 I (Јба (§§ 186 и 187) имају заједнички ове елементе: 1. Неко износи или проноси известан факат, који се на другог односи. Износити значи као истину тврдпти. Причање каквог мишљења није тврђење, али ипак може бити увредљиво, и тада долази под појам просте увреде (§ 185). Проносати значи саопштавање онога, што се од другог чуло. Али проношење мора стајати на истом степену са изношењем т. ј. оно што се чуло мора бити саопштепо као истинито, ако се неће да саопштење постане проста увреда или чак да остане некажњиво. „У погледу на другога" значи да изнето или пронето мора доћи до знања трећих. Међутим није потребно, да је ово учињено за леђима повређеног, већ се може извршити и у његовом присуству. Кад се говори о фактима мисли се на радње. Овај је израз узет с тога из пруског казн. зак., што се веровало, да је овај смисао праксом већ утврђен.' 2 2. Изнети или нронети факат мора бити подесан, да другога изложи презрењу или да га понизи у јавном мишљењу. Свако изјашњење сопственог непоштовања какве личности"није подесно, да ову изложи презрењу или да је понизи. У овоме постоји већи захтев за постојање оговарања и клеветања но за постојање просте увреде. Као јавно мишљење меродавно је овде ипак само непокварено мишљење. На пр. кад се у поквареним круговима сматра за презриво и недостојно учествовање на служби божјој, то судија при тумачењу закона не сме допустити овој корупцији никакав утицај. Одбијање двобоја сматра се за 1 Због тога што оговарање има особене знаке, то је логички недопуштено да се исто просто обележи општим именом „увреде". Ако би законодавац хтео да га просто сматра као „увреду", то не би морао да га нарочито дефинише, већ да остави судпји да га подведе под општи појам увреде (§ 185). 2 Ц. С. од 29. окт. 1886: „Критике, које садрже тврђење пзвесног конкретног случаја, долазе под § 186. илп 187., док се § 185 односп на опште критике." Ако се когод назове педерастом, то се тврди пзвесна његова радња; ако се назове псом то се оп само псује.