Branič

564

Б Р А Н II Ч

с1о1из-а да приметимо толико, да овде важи све оно што је напред речено о с1о1из-у парничара. Особитог помена пак заслужује питање о надлежности судова, да приме исказ сведока или вештака. Код сведочења у § 266. казненог законика појављује се важно питање о томе, да ли је сведок дао исказ пред релативно или апсолутно надлежним судом. Наш закон о грађанском 'поступку говори о иепиту сведока у §§ 208 и 209 и по истима ће бити довољно, да је заклетву сведок положио пред релативно надлежним судом. Али ово правило има .један изузетак, где се захтева апсолутна надиежност. Ово питање о надлежности суда важније је у грађанским но у кривичним предметима. У овим последњим биће довољно да је сведок ма пред којим првостепеним судом заклет, на чијој се територији налази, па ма код које полицијске власти био претходно саслушап, и где му је стално место становања, док се у грађанским питањима због разлике трговачких и обичних првостепених судова може да појави спорно питање, да ли лажан исказ сведоков сачињава дело лажног сведочења или не. Тако на пр. води се известан спор код трговачког суда, при коме сведоци служе као доказни материјал; трговачки се суд огласи за надлежног и противно чл. 112 гр. суд. пост. не расправи питање о надлежности засебним решењем, већ изрече одмах пресуду; виши суд поништи исту због ненадлежности суда. Пошто дакле суд нпје био апсолутно надлежан по свом устројству за расправу спора, настаје питање: да ли заклети сведоци могу одговарати за лажно сведочење, или њихова заклетва и исказ у опште не вреде већ је потребно, да се код надлежног суда понова испитају и закуну. Ми мислимо, да овакви сведоци не би могли одговарати ни у ком случају због лажног сведочења из § 266 II. одељ. к. з. код трговачког суда. Излишно би пак било њих саслушавати поново и заклињати пред надлежним првостепеним судом. Ту би био најлакши пут, да се сведоци позову на учињени исказ и положену заклетву. У том случају ако би исказ био лажан сведоци бп могли одговарати за дело из § 269. тач. 2. к. з., пошто они у истом својству, као сведоци, а у истом предмету, имају да даду само уверење надлежном суду, да су њихови ранији искази и заклетва истинити. На против лажно сведочење пред надлежним .првостепеним судом због спора, по коме .је надлежан трговачки суд, може бити предмет кривичне осуде,.