Branič

0 КРИВОКЛЕТСТВУ II ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

ббб

пошто су првостепени судови релативно надлежни да суде и трговачке спорове. 2. Да би се у опште могао неко узети на одговор по § 266. II. к. з. мора бити прибављен доказ о томе, да је у протоколу извиђања спора утврђено, да је сведоку испит прочитан и да је он исти за свој признао, о чему служи као доказ потпис сведоков и судска овера протокола. Ако нису ове форме, које прописује § 229. став IV. грађ. суд. п. испуњене, не може се говорити о свршеном исказу, па ни о кривичном делу лажног сведочења у грађ. предмету и ако је заклетва положена. У погледу сведоџаба у грађанским предметима имало би још ла се примети, да је извесним законским прописима забрањена употреба сведока, као §-ом 233. гр. с. п., да се сведоцима не може доказивати против садржине исправе, начињене по законој форми или §-ом 242., да се сведоцима не доказује тражбина већа од 200 динара или и мања, ако о истој постоји исправа, услед чега се као логична правна носледица сматра неважност сведоџаба сведока, ако би они били питани. Према томе и ако би се утврдило, да су те сведоџбе биле неистините и да су се сведоци лажно заклели, не могу опи одговарати за дело лажног сведочења. 3. Заклетву полажу суду како парничари (§ 273. гр. с. п.) тако и сведоци <§ 134. гр. с. п.) по свршеном исказу. Овај захтев полагања заклетве у суду битан је такођеза постојање дела кривоклетства или лажног сведочења. Но вештаци полажу заклетву изузетно и пре датог мишљења (§ 2б9. гр. с. п.) Али сам тај факт, што се вештаци не слажу у мишљењу, не служи као доказ, да је ко од вештака дао лажно мишљење, већ се лажност вештачког мишљења мора на други начин доказати. Бугарски казнени законик предвиђа у чл. 193., као и немачки, да се дело кривоклетства и лажног сведочења може учинити пред судом или каквом другом надлежном влашћу, на тај начин, што клетвеник са знањем заклетвом потврди лажан исказ, или под заклетвом прећути извесна факта. 4. Ово питање о сведоџби сведока и лажности њихове сведоџбе, дакле питање о лажном сведочењу под заклетвом, далеко је важније у кривичним предметима, но у грађанским. Али му се не може оспорити велика важност и у овим