Branič

566

В Р А Н II Ч

предметима, који се расирављају код разних редовних грађанских, духовних, општинских и избраних судова. Али при том треба имати на уму, да се као лажни искази имају да казне само они искази сведока, који су учињени пред једним од ових судова — „у грађанским предметима" —, по чему су вансудски лажни искази без вредности. Од каквог је великог интереса у нашем јавном животу и правној науци питање о постојању дела лажног сведочења и о његовој кажњивости, најбоље ће нам показати један живи случај скорашњих дана, који је био не само предмет свих судских инстанца већ дао повода и јавној саблазни у друштвеном животу. Случај који ћемо ниже приказати долази под појам лажног сведочења у грађанској парници пред духовним судом — § 266 II одељ. к. з. Његова расправа пред судовима поучна је и пуна интереса. Како до сад није нигде приказиван, изложићемо га овде нешто опширније: „Кварт Варошки тужбом од 17. септембра 1905 11.078. оптужио је првостепеном суду за варош Београд Т. Т. и М. Г., — што су у брачном спору Ђ. Б. са његовом женом X. лажно сведочили, да су видели, да је Ђ проводио блуд код А. М., пезе из Београда са неком непознатом женском, и тиме учинили кривицу, кажњиву по § 266. к. з., јер су се на исказ заклелп. Против њих доказ признање. Разлог првостепеног суда: „стоји дело кажњнво по II. одељ. § 266. казн. зак., јер су оптужени Т. и М, у брачном спору Ђ. Б., са његовом женом X., лажно сведочили и заклели се, да је г. Б. ишао у стан А. М., овд. са неком непознатом женском, и тамо се с њом дуже задржавао и т. д. Решио: да се оптуженп Т. Т. и М. Г. за ово дело кривоклетства ставе под суд и у притвор. Региење од 19. IX. 1905 23779. — Одвојено мишљење председника суда гласи: Кривоклетства може бити само код сведоџаба, које имају правних последица на исход спора у коме су употребљене. Правно дејство последица наступиће тек, кад се спор заврши, јер ће се тада видети, да ли су факта, изнесена у сведоџбама сведока од правне вредности за предмет спора, или су то проста факта без утицаја на одлуку суда у расправи спора. За то не може бпти сада још говора о кривоклетству, кад пресуда о разводу брака није још извршном постала, пошто само извршна пресуда утврђује правну вредност сведоџаба и одређује правни круг правних последица, које по закону могу сведоџбе да имају. За то сам био мишљења, да дело кривоклетства не ностоји, п да се оптужени не стављају под суд." — Касациони Суд прпмедбама од 28. септембра 1905 Л? 9314. поништио је ово решење из следећпх разлога: „Кад се за појам дела из II. одељ. § 266. кр. зак. тражи, да ко у грађанском спору против своје савести п уверења неистинито сведочи, п то заклетвом потврди, и кад се из акта овога оптужења види, да су оптуженици као сведоци у брачном спору Ђ. Б. и жене овога X., под заклетвом посведочили ту околност: да је Б. проводио блуд са непознатом женском код А. М., овд., а међутим овај брачан отор није још