Branič

578

Б Р А Н II Ч

ним злочином, или вештацп утврде лажним мишљењем да је ужасно велика опасност б.ила скопчана са извршеним злочином или утврде већу вредност украденог предмета, па се докаже лажност њихових исказа, којима је појачана кажњивост оптуженог. Но и овде настају тешкоће око тога, што све ове околности не могу бити доказане једним сведоком, као што је случај са приватним тужиоцем о величини штете, већ се траже два, те се по теорији законских доказа не може рецимо узети за доказано постојање такве отежавне околности нити може бити говора, да ће услед тога бити повећана казна док повећање исте може да наступи ако су два сведока лажно навели ту околност. Онај пак први случај да је оптужени заслуживао малу казну, па је услед лажног исказа сведока на смрт осуђен састојао би се на пр. у томе кад се исказима сведока А. и Б. утврдн да је оптужени В. убио Г. хотично с предумишљајем, које дело повлачи казну смрти, док су обојица прећутали да кажу како је Г. прво ударио В. и по том га јурио хотећи да га убије при чему је В., да би спасао свој живот, могући да се мањим средством одбрани од Г. овога убио, па би се ова радња опт. В. нмала да казни као нехатно убиство. Као што се види из претходног излагања питање о постојању дела, кривичној одговорности, примени и величини казне врло је заплетено, нарочито примена казне и њено одмеравање у §§ 267 и 268. Питање о величини казне, кадјелажно сведочење учпњено у кривичном предмету, на гитету оптуженог, далеко је лакше и практичније решио бугарски казн. законик, који у чл. 196. предвиђа само два случаја: 1-о ако је оптужени осуђен на казну лишења слободе, већу од 5 година, онда лажни клетвеник добија робију од 5—10 година, и 2-о ако је оптужени осуђен на смрт, онда лажни клетвеник добија робију, чији је минимум 10 година. Друга разликовања, као у нашем нису му позната. Ово становиште усвојио је бугарски законик из немачког који о том говори у § 154. II одељ., који оба ова случаја предвиђа и заједнички за оба одређује казну робије, чији је минимум 3 године. 3. Код ова два параграфа јавља се као врло важно питање о томе, каква ће казна да снађе тумача, који лажно поставља питања сведоку или који лажно преведе суду исказ сведоков по правилно постављеном питању. Код наших