Branič
37*
0 КРИВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ
579
судова, нарочито оних, где се има посла са влашким и арнаутским елементом случаји употребе тумача нису ретки, те није искључена могућност њихове лажне заклетве. Питање је: за какво ће дело тумач да одговара? По француском праву нпје предвиђено, да ли ће и каква казна снаћи тумача, који лажно преводи одговоре оптуженог. Гаро мисли, да се на њ не може применитп казна лажног сведочења, пошто тумач није сведок, ма да је његова кривица велика, јер он на тај начин одржава правосуђе у заблуди, док на против талијански казнени законик у чл. 217. примењује изриком казну лажног сведочења како на вештаке, тако и тумаче. 1 По нашем казн. зак. ово питање није расправљено, али ми мислимо, да се на заклетог тумача има да примени казна предвиђена за лажно сведочење, због тога што тумача сматрамо као сведока, јер он по § 228. гр. с. п. и § 105 кр. пост. испит сведока који не зна српски језик, потврђује својим потписом и јемчи, да је казивање верно изложено, и што се он сматра управ као заступник овога ш 1осшп и као такав изједначује сведоку. Овакво тумачење у осталом слаже се потпуно са појмом правичности, да се оно лице, које је допринело, да сј изрекне погрешна судска одлука, не остави без казне због какве нејасностп законске, која се разумним тумачењем да отклонити. Но тиме не тврдимо, да овакво стање треба да остане и даље, већ мислимо да би било корисно ово допунити у закону нарочитом одредбом. 4. Сва кривична дела предвиђена у § 267 и 268. к. з. морају бити учињена намерно — тј. са знањем о лажности исказа — с1о1из. Ова је намера иста као и у § 266 пом. зак. и независна је од циља који је заинтересовано лице својом сведоџбом хтело да постигне. За њено утврђење довољно је постојање лажностп исказа и знање клетвеника о лажности нстог. Од заслужене казне не извињава лажног клетвеника ни та околност, ако је он лажно сведочио што је држао, да је правда на страни онога, у чију је корист лажно сведочио. 2 Али ако је клетвеник веровао, да је истина оно, што заклетвом утврђује, неће бити кажњен, ма да је објективно утврђена неистинитост заклетвом потврђеног факта. Објективна лажност исказа састоји се или у неисти-
1 Оаггаис!, ор. сИ. стр. 299.
2 Е. НегћзГ, ор. сц. стр. 393. такође за аустријско право.