Branič

580

Б Р А Н П Ч

нитом тврђењу извесног факта, или порицању извесног истинитог факта или у прећуткивању извесног истинитог факта. Субјективна лажност састојп се у свесности клетвениковој о томе да је ма која од тих врста исказа објективно лажна. Француско казнено право кажњава такође само долозно лажно сведочење, и пресуду, у којој није констатована ова намера оптуженог (с1о1из) ништавна је. 1 Исто сматра две околности као отежавне које повишују казну за лажно сведочење: 1 -о ако је оптужени осуђен услед лажногисказа сведокана већу казну но што је она предвиђена у чл. 361 и 362, у ком случају лажног сведока сналази ова већа казна, који принцип кажњавања означава Гаро као успомену талијоне казне (ор. сћ. стр. 311 прим. 31.). и 2-о ако је сведок у кривичном или грађанском предмету примио новац или поклон или услед обећања истих лажно сведочио. Старо германско опште право кажњавало је лажно сведочење само ако се клеветник са знањем криво заклео. Објективно неистпипти исказ није био довољан за постојање кривоклетства, 2 пошто му је оскудевао други елеменат субјективне кривице, који се састоји у свесности клетвениковој о лажности исказа. По овоме праву било је кажњиво, дакле, само долозно кривоклетство, а не и кулпозно, јер закони нигде о овоме нису говорили, пошто се некажљивост овога последњег претпостављала по аналогији о 1а1зит-у и што су још и стари правници усвајали, да се не примењује никаква казна код лажне заклетве, учињене из заблуде. 3 Данашње немачко право кажњава како долозно тако и кулпозно кривоклетство и лажно сведочење. За постојање долозности ових дела захтева се, да је клеветник са знањем лажно се заклео. Заклетва је тада у двојеном погледу неистинита: објективном и субјективном т. ј. њом утврђени факт је неистинит и клетвеник је са знањем о његовој неистинитости ову неистину као истину представио. Кулпозна су ова дела онда, кад је само објективно факт неистинит, а субјективна кривнца клеветника лежи у небрежењу његовом, да се о неистинитости заклетвом утврђеног објективно лажног факта увери. 4 1 Оаггаис!, ор. сИ. стр. 305. прии. 19. 2 и 3 Кеиегћасћ-МШегпшег, ор. сИ. стр. 687 нота I. н 11. 4 Уоп ИзгГ, ор. сИ. стр. 575—583. Ветег, ор. сН. стр. 426—439. Н. Мауег, ТЈећгћисћ с!е8 «1еи18сћеп б(га&есМб, 6 нздање. Лајпцпг. 1906. стр^