Branič

клзнено ПРАВО

157

ие може нн дете исхранити, пошто је напуштена од онога, ко има дужности оца и храниоца. Сви овп разлози не постоје истовремено свуда и у истој јачини. Али по прзвилу постоји од њих ипак толико, да се детоубиство стави у блажу светлост, но што је просто убиство. То је дало повода новијој пракси опиипег права и новијем законодавству, да детоубиство сматра као нарочити, блаже кажњиви злочин. 2. Саставни елементи дела (§ 217 к. з.) а) Субјекат је делања матер. Она може бити пеудата или удата. Она се кажњава због самог детоубиства, и кад је дело заједнички извршила с неким трећим, или кад га је на дело наговорила, или му при делу номагала (§ 59 к. з.) Али се трећи има да казни по општпм правилима о убиству с предумишљајем и без предумишљаја. б) Објекат је злочина живо, ванбрачно дете. „Живо", али није потребно за живот способно т. ј. снабдеЕено способностима за дуже живљење. „Ванбрачно." Ако се сматра, да тежиште за блаже кажњење детоубиства није у страху због губитка полне части и нарочитом положају ванбрачне породиље, већ у физичким и психичким дејствима акта порођаја у опште: то свакојако није потребно, да је дете ванбрачно. Ово усвајају у ствари законици аустријски, браушвајгики и баварски од 1861. Царевински законик, заједно са осталим немачким законицима, остао је при реквизиту ванбрачности. Међутим као ванбрачно не важи оно дете, које је од материног мужа зането пре брака, али се родило тек за време брака. в) убиство мора бити извршено за време порођаја или одмах по порођају. „За време порођаја" значи: за време самог акта рађања. Убиство, извршено у овом времену није више побацпвање, већ за матер детоубиство, а за трећег просто убиство. 1

1 Ц. С. од 8. јула 1880. у разлозима одлуке; од 29. септ. 1883. (хоће чак и тада да иримени појам детоубиства, кад се дете. при првим покушајима да изађе из матере, ,.још потпуно у материно.и телу" налазп). Али је друго питање, да ли је законодаваи мудро урадио, кад је појам детоубиства проширио на рачун појма побачаја. Мислимо, да ово морамо порећи. Материнска љубав, која се детоубиством оспорава, не постојп још за плод утробе за време акта рађања, као за рођено дете: однос матере према плоду утробе још је готово потпуно такав као код побацивања.