Branič
0 КРИВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ
715
не могу одговарати за лажно сведочеље, нити могу одговарати за порицање истинитог исказа, ако би овај случај постојао, По § 211 посгоји опет једна друга група лица (1—5), која се на примедбу парничара т. ј. на захтев које од парничних страна искључују од сведочења. Па случај да парничари не траже ово искључење ови су сведоци пуноважни и порицање од њихове стране датог истинитог исказа повукло би примену казне § 274 к. з. По § 220 гр. с. п. предвиђено је опет, да свештеници духовни и мирски не могу бити питани као сведоци о ономе што им је као тајна исповеђено и њихова сведоџба о томе не вреди. Према том и порицање такве сведоџбе не би повлачило примену казне § 274 к. з. Ово исто важи за случај § 91 т. 1 кр. пост. § 10. VI. Клетвопрестуиништво. — § 275 к. з. По угледу на § 131 пруског казненог законика наш је законодавац у овом параграфу предвидео два случаја: 1. извесно лице под заклетвом обећа надлежном суду или другој каквој власти, да ће нешто учинити или да неће учинити, па са знањем (долозно) против тог под заклетвом датог обећања нешто учини или пропусти учинити; такво лице назива се клетвопреступник и кажњава се затвором до 2 године, ако радња тога липа не би имала карактерне знаке кога другог дела из ове главе — § 266 II одељ. или § 267 сл. к. з.; 2. но ако је то лице дало просто обећање да ће нешто учинити, или да неће учинити, онда се оно не сматра као клетвопреступник, пошто заклетве није ни било, и казна је много блажа — до годину дана затвора. — Практична примена овог законског прописа малаје, готово не постоји, 1 те би се без икакве штете за правосуђе могао у новом законику изоставити. 0 клетвопреступништву говори немачки казн. законик у § 162 и предвиђа две врсте заклетве: заклетву сигурности и откривајућу заклетву, 2 које су предмет овог преступа, но без практичне вредности. Код нас не постоји ова заклетва сигурности, док се на откривајућу заклетву не може приме1 В. о томе такође Ценића, Објашњење стр. 750. к § 275 к. з. 2 Вегпег, ор. сН. стр. 437/8.