Branič

0 КРПВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

721

друге мане, које ћемо изложити, јасно ће показати неумесност његовог даљег опстанка у казненом законику. По пруском праву било је свеједно, да ли је опозивање учпњено лично или не; главно је било да је опозивање пзвршено код надлежног суда. 1 Данашње немачко нраво захтеза лично званично опозивање, јер приватно опозивање није довољно; али је довољно, ако је опозивање извршено и код ненадлежне власти, ако ова благовремено извести надлежну власт о опозивању. 2 2. Ово опозивање мора бити пред оном влашћу пред којом су исказ и заклетва учињени. Овде може да настане питање о томе, да ли је потребно, да се исказ и заклетва опозову код полицијске власти, ако је сведок код ове испитан и заклет, а иред судом се није појављивао, или: да ли сведок може опозвати свој исказ код оног суда код кога га је дао, и ако тај суд није судио о ствари, већ је дејствовао само у судској помоћи другом надлежном суду. Наш закон није о томе јасан, јер вели само: „код оног истог надлежателства." Ми мислимо да горња два случаја треба разликовати. И у једном и другом случају полпцијска власт (као истражна) и помоћни суд дејствују у име судећег суда. Сви искази учињени пред њима имају се сматрати као да су учињени пред судећим судом, из чега излази, да би се опозивање ранијег исказа требало да врши једино пред судећим судом. Ово нарочито још и с тога, што се дотична акта код овог налазе и овом дају могућности да благовремено отклони могућност штетних последица од клетвениковог лажног исказа. Но ш скгМо рго гео морамо се одлучити за супротно мишљење и тврдити, да је за искључење казне довољно, да је клетвеник евоје раније казивање као неистинито опозвао у првом случају и код полицијске власти, а у другом случају код помоћног суда, чиме пак пе тврдимо да ово опозивање мора само код ових бити учињено, а никако код судећег суда, јер се надлежност овога за пријем такве изјаве не може оспорити, ако се прави смисао закона хоће правилно

1 Тетте, ор. «1. стр. 760. а Вегпег, ор. еН. стр. 435. — Напред споменута Зкоовн-ова расправа о кривоклетству, ма да упоредна и најновија студија (1906) не помињ& ништа из ближе о томе, већ говори само у опште о опозивању код падлештва, где је исказ учињен: на наведеном месту стр. 292.

бранич 46