Branič

728

Б Р А Н II Ч

утврђењу његовог постојања, ма да постоји јачи разлог потребе кажњења истог дела. При оценп овог питања имамо да се руководимо једино практпчним разлозима, дакле тиме, да ли има фактичне потребе, да се нехат код ових дела казни. Не може се при том поставити опште правило за сва законовавства. У погледу нашег мислимо, да би га требало огласити кажњивим, једно због објективне опасности, која је с њим скопчана, а друго због саме важности заклетве, 1 коју она има у животу држава и појединаца, а чији је карактер као светиње јако поколебан у нашем државном и друштвеном животу. Наравно да казна има да буде знатно блажа и мања, према величини самог дела, Бојазан од злоупотреба и шиканозних ислеђења може да постоји и код других кривичних дела, оглашених већ за кажњива, али за њихово отклањање постоје друге мере, а не избегавање оглашења извесног дела за кажњиво, ако за то постоји потреба. 2 По себи се већ разуме, да судија, који оцењује нехат, мора бити вичан и спреман за психолошку оцену исказа сведочких и притежавати у пуном смислу судијску спрему, која се од њега и у осталим предметима захтева, да би јивШаа бпла ге^погит 1'ипс1атеп1шп.

1 II ако је реформни поврет у Немачкој иетакао предлог, да заклетву треба укинути, што се њоме не помаже изналажењу материјалне истине, и што судија судећи по слободном убеђењу може неверовати заклетви сведока (84оозз, ор. сН;. стр. 386/7), ипак мислимо да ми морамо још подуже остати при овој установи заклетве из већ раније споменутих разлога. На њено укидање једва ако би се смело мислитп при увођењу теорије суђења по слободном убеђењу, јер у земљи где је преко 80°/ о неписмених, где се заклетва и дата реч не поштују довољно, мора се средство заклетве задржати, а народ међутим навикавати на поштовање дате речи, како би се доцније могло истој место заклетве веровати. И сам тај разлог недовољног поштовања заклетве јасно говори, да нехат ових кривпчних дела треба казнити. 2 0 потреби кажњивости нехатног кривоклетства и лажног сведочења врло је разложан чланак написао судија Вггкеп^еМ, Б1е 81га1ђагкеИ Дез 1аћг1азз1§еп Ра1зсћеМез у Б. Ј. 2еШш§', 1904., бр. 16/7 стр. 784—789. За кажњивост нехата је такође Н. Меуег, ор. сН. (1906) стр. 622. — Против даљег задржања кажњивости овог нехата је С. 81оозз, Метек!, 1ос. сИ. 1906, стр. 404—407.