Branič

НБКОЛИКО РЕЧИ 0 РОКОВИМА

731

место брзине у раду, место користи п правичности, често се пута врше неправде и наноси велика штета нравима п имању баш оних лица, чија су права и захтеви чисти и јасни, и која чекају, да им се она што пре реше — расправе. Јер, ако се негда и негде рекло, да је време новац, тај је случај данас код нас у Србији, у којој су се скоро све без разлгтке друштвене прилике, за само последњим 15—20 година толико изменуле у сваком погледу, како су се, мало где, измењивале за 100 и 200 година. Ако ми, у данашњим тешким политичким и финансијским приликама, у којима се налазимо и у којима, ради наше политичке и економске самосталности, морамо да развијемо највећу енергију те да зарад унапређења наше трговине и индустрије уложимо исвууштеду нашег капитала, ако ми, велимо, не будемо имали јевтину и брзу правду а још бржу извршну власт, од нас неће моћи ништа да буде; јер ћемо се између себе и сами себе појести и упропастпти; јер ће, најзад, сваки кредит код нас да престаие. Има томе већ неколико година од како су код нас учестале тужбе на зачмалост и упарложеност послова код нашпх судова, као и на тако рећи бескрајно развлачење расправа стечајних па и великих пупилних маса. Тој појави бпло је више узрока, и они, у главноме, још и данас постоје, Поред осталик, један од главних тај је, што ми имамо извесну врсту људи, нарочито у реду адвокатском, који се довијају н само мисле о томе, како ће да пронађу најмању одушку, или ма какву и привидну супротност у прописима законским, или и најневинију омашку власти у раду, — да не помињемо друга крупнија и неморалнија средства — те да се о њих закаче и да расправу извесних и чистих ствари у недоглед развлаче; стварајући, на силу разне зачкољице, на основу којих иродужење рокова у недоглед траже, па их, по несрећи, и добијају; јер им, у томе, и по неки судови, на руку иду; било из неразумевања, било због навођења рачуна о духу и тежњи законских прописа, који о роковима постоје и говоре. Није никаква новина ни код наших судова, ни код административпих власти, да они извесне законске прописе „бухвално" тумаче, т. ј. да се слепо држе голих речи појединих законских текстова, без икаквих других потребних обзира; да се почешће губе и тону и у најситнијим и без