Branič

Страна 18.

„Б Р А Н И Ч"

Број 2.

5. Могло би се, мислимо, код овога питања овако резоновати: законодавац, установљавајући субјективна права, ова, по правилу, не орочава већ допушта да она постоје и да се могу вршити ас1 т/тИит [као, н. пр,, права из §-а 925. Грађ. Законика и право својине, које се, такође, не губи неупотребом (поп-изиз-ом): оно се може изгубити само одржајем (узукапијом) од стране трећега лица] односно све дотле док не би застарела (а ако се онај у чију корист постоји застарелост овом не користи, онда и даље). Али, код извесних права, законодавац, установљавајући их, орочава их, специално и изречно, и то су онда преклузивни рокови (без обзира на то да ли је за одржање тих права довољна извансудска изјава или је нужно и само обраћање на суд). Тако, н. пр., преклузивни су рокови, у нашем Грађ. Законику, они из §§-а 94. Б. 3.), 128. (одрицање патернитета, Вез{геИип§ сЗег Уа(егзсћаН, Г асћоп еп с1езауеи), 240., 303. а. (код РаиНапа асћо), 506. (право на исправку деобе извршене поравнањем), 510. (право на протестовање против једног акта располагања предузетога неовлашћено од стране задружнога старешине), 673. (право законскога прекупа), 840. (код јемства). Или још, н. пр., рокови код права заштите (Ое\уаћг1е13ћш§) у Аустр. Грађ. Законику (од три године, шест месеци и шест недеља: § 933., Новела III., § 125,, и Уегогс!пип§ (Зез ЈизИггатЈзкгз ићег аје Уегти1ип§з1гЈз1еп ђе1 У1ећтап§е1п од 10. XI. 1916. год.). 6. Рокови у Формалном Праву који су законом одређени сви су преклузивни: онч не потпадају под специалне прописе о застарелости (одржају). Разлика је, пак, између њих и преклузивних рокова у Материалном Праву у томе што, после истека ових, орочена приватна субјективна права шичезавају потпуно, док то не мора бити последица пропуштања једног процесног преклузивног рока. Разуме се да ће, врло често, ово пропуштање повући за собом и губитак самог материалног права (н. пр., ако се штићеник не позове, у одговору на тужбу, на заштиту — чл. 112. Уредбе, сада Закона, о Убрзању Рада код Судских и Иследних Власти — он губи право тражити, од заштитника, накнаду штете у случају евикције), али може материално право остати и после протека процеснога преклузивног рока: н. пр., парничар који је пропустио изјавити незадовољство или жалбу у року од петнаест дана ..(§§ 312., 323. Грађ, Суд. Пост.), може, ако стоји који од узрока

поновљења спора (§. 426, Грађ. Суд Пост.) у новој парници очувати оно материално право које је у првој, пропуштењем рока за правно средство, било изгубљено. Специално напомињемо да се, разуме се, ни ози рокови, као у опште преклузивни рокови, не могу ни продужити ни скратити нити би, у том погледу, што вредео противни споразум странака (§ 13. Грађ. Закона, § 99. тач. 1. Грађ. Суд. Пост.). Ти рокови, затим, теку и против неспособних лица. (У осталом, по §-у 928. е. Грађ. Законика, и саме кратке застарелости из §§-а 928. а. до 928. д Грађ. Законика теку, противно §-у 942 ист. Зак., и против неспособних лица, и ако она не би имала свога заступника, законскога или судом постављенога, тутора). Код нас, дакле, у опште не постоји установа која је нормирана §§-има 128. и 129. Аустр. Грађ. Суд. Пост. (од год. 1896.), али ни у овом Законику не могу се, од стране суда, реметити ни у ком случају строги рокови. (Изузевши гезШићо ш ш1е§шт: § 146. Аустр. Грађ. Суд. Поступка, чега, такође, нема у нашем Праву). II. 1. Несумњиво је да је рок из чл. 27. Уредбе (сада Закона, по чл. 130. Устава од 28. Јуна, 1921. год.) о Правној Ликвидацији Стања Створенога Ратом од 21. јуна, 1920. год. (са Изменама и Допунама од 15. Јула, 1921. г.: то је дан њиховога ступања на снагу) формалноправни рок: ту се не прописује само у коме року ће се предузети извесна процесна радња, извесни процесни акат, већ, шта више, прописује се рок за предузимање иеле једие судске процедуре, оне која је наведеном Уредбом (Законом) нормирана. 2. Отуда, то је један преклузивни (формално-правни) рок, из чега проистичу ове, већ познате, последице: а) њега не може суд ни продужити ни скратити; 6) односно његовога трајања странке не могу правити никакве уговоре; в) На њега се не односе прописи о прекиду и обустави застарелости (једино би се на преклузивне рокове из формалнога права применио § 944. Грађ. Зак.: „Кад суда у земљи не би било ", што се специално тиче закона о мораториуму: али ови закони се примењују и на преклузивне рокове из Материалнога Права, у колико је, наравно, за очување ороченога права потребна каква процесна радња), па, дакле, ни пропис §-а 942. Грађ. Зак., без обзира на та што неспособно лице не би имало свога заступника.