Branič

Страна 44

„Б Р А Н И Ч"

Број 3.

Зашто се онда чудите што он може учинити то брзо понекада и површно; Ова свезналост не може бити дубока. Доста је кад је уопште има. Треба се дивити кад је адвокат довољан за све, кад успева чудноватом гипкошћу духа да асимилира—да би извршио своју улогу на претресу, дискутовао успешно и браиио као што ваља—појмове потпуно стране његовој професионалној формацији, Ну не треба захтевати више од тога. Била би највећа неправда прекорити га што о свима предметима не зна толико колико техничар у својој области. Физички закон по коме се губи у сили оно што се добије у брзини не важи само у физици. Може се рећи да он, ако не у целој својој строгости, оно у знатној мери, важи и за човечји мозак.

Али брзина је велика карактеристика, хтедох рећи велика манија нашег столећа. И адвокат се, природно, морао повинути. Дали је тиме изгубио нешто? Или добио? Треба ли да се радујемо или да га сажаљевамо? Све зависи од упоредне вредности која се придаје сили и брзани. И само то мишљење се мења, према времену кад се посматра... Рецимо једноставно да данас није нимало лакше стећи ову брзину и ову врсту интелектуалне присутности свуда и на сваком месту, него што је било некада кад је било потребно дубоко и снажно проучити једну нарочиту тачку. Особине које су потребне и за једно и за друго, различите су, можда. Ну једне не захтевају свакако ни мање напора, ни мање интелигенције, ии мање рада него друге. И, несумњиво, посао никада није имао више тираније у себи него данас.

О исплати новчаних обавева у злату и страним валутама, закључених до мобилизације, за време окупације, интернирања или у избеглиштву.

(2) — боИсЦог 2). Уз ово је дошла изненада и нагла евакуација целокупне наше територије. Евакуација представља страховит удар по наш пословни живот као и сама објава рата са свима тешким последицама објаве рата. То је био један изненадни непредвиђени догађај који је све односе од једн м пореметио, и који је услед тога изазвао потребу да се донесу исте заштитне мере за дужнике као и по објави рата. Чак и онда кад би се узело, да ратне дужнике не треба заштитити, јер су они стварали дугове знајући за ратне догађаје и према томе имају да поднесу ризик од рата, док је предратним дужницима рзт дошао изненада, чак и при таквом схватању, услед нагле евакуације ратни дужници морају бити заштићени. Евакуација представља исто тако један тежак изненадан несрећан преокрет као и сама објава рата на који се није рачунало као ни на објаву рата, и после које настаје сасвим друго стање као и по објави рата. Услед тога стање после евакуације имало би се исто тако регулисати као и стање после објаве рата. У осталом не може се рећи да законодавац није хтео да заштити ратне дужнике зато што су они знајући за рат правили дугове. Изрични законски прописи јасно говоре про-

тив таквог схватања; тако на пример: 1. у закону од 29 јула 1914., чл. 1 а1. 2. изједначене су у погледу обуставе рока плаћања обавезе створене пре 12. јула 1914. г. саобавезама створеним после 12. јула 1914. г. 2). чл. 4. закона о ликвидацмји мораторног стања опроштени су интереси за време од 12. јула 1914. г. до31. децембра 1919. г. свима предратним обавезама и обавезама ратним закљученим до 31 децембра 1919. године. Из ових се одредаба јасно види старање законодавца и за новчане обавезе закључене од момента мобилизације до момента евакуације. Када се још узме у обзир да је чл. 39. закона о ликвидацији мораторног стања регулисан, истина непотпуно, али ипак регулисан начин исплате новчаних обавеза створених после евакуације, а да је чл. 28. закона о ликвидацији мораторног стања регулисан начин исплате новчаних обавеза у злату пре објаве рата, онда је тешко предпоставити да се намерно ишло на то да се новчане обавезе у злату закључене у једном тешком међувремену од момента мобилизације до момента евакуације имају исплаћивати по оним истим правилима која важе за исплату новчаних обавеза у мирно и нормално време. Да се тако нешто хтело донела би се изрична