Branič

Број 3.

„Б Р А Н И Ч*

Страна 45

одбредба по томе. Међутим у чл. 56. а закона о ликвидацији мораторног стања нарочито је наглашено да се на оне случајеве, који нису изрично регулисани овим законом као што је то случај са новчаним обавезама у злату закључен'<гм од момента мобилизације до момента евакуације, неће примењивати општа правила донесена за сређени нормални пословни живот, већ ће општа седница Касационог Суда на захтев Министра Правде имати да донесе своју одлуку у духу одредаба прописаним законом за ликвидацију мораторног стања за сличне случајеве, како ће се ти случајеви регулисати. Закон о ликвидацији мораторног стања није превидео ону врсту новчаних обавеза у злату, вероватно из разлога што се сматрало да су такве обавезе услед ратних догађаја врло ретко закључиване. За новчане обавезе у злату од момента објаве рата до момента евакуације веровало се, да ће повериоци правичним тумачењем примати њихову исплату у папирним динарима према § 28. закона о ликвидацији мораторног стања. А ако се појаве те обавезе многобројније и спорови по њима, остављено је одредбом чл. 56. а закона о ликвидацији мораторног стања опште седнице Касационог Суда да донесе правично р.шење по овом питању, у духу одредаба проиисаних за сличне случајеве, т. ј у духу одредбе чл. 28. Тај је случај већ наступио пошто се у јавности почело тражити да се ово питање правилно регулише у духу § 28. закона о ликвидацији мораторног стања, што изгледа да је једино и правично и могуће решење. На основу свега тога Министар Правде је, како сазнајемо, умолио Касациони Суд, да на основу чл. 56. а. закона о ликвидацији мораторног стања, који у свом последњем одељку прописује, „да ће општа седница Касационог Суда по захтеву Министра Правде доносити своје одлуке и за случајеве, који нису овим законом предвиђени, а у духу одредаба прописаних овим законом", проучи ово питање и у својој општој седници донесе одлуку, како ће се исплаћивати новчане обавезе у злату, закључене после објаве рата до момента евакуације земље. Трећа група новчаних обавеза чија се исплата законом имала да регулише јер су новчане обавезе у злату и разним валутама које су закључене за време евакуације било у окупираној Србији Црној Гори, било у заробљеничким логорима било у избеглиштву у савезничким и неутралним земљама. Чл. 29.

закона о ликвидацији мораторног стања регулише само исплату таквих обавеза које су закључене у аустријским крунама, немачким маркама, бугарским левовима и турским лирама. Из тог се члана не види јасно да ли он важи за новчане обавезе у аустријским крунама, бугарским левовима, немачким маркама и турским лирама примљеним за време окупације само на територији Србије и Црне Горе или уопште за све такве обавезе за време окупације без обзира где су примљене. Г. г. Д-р. Драг. Аранђеловић и Д-р. Душан Суботић, у своме „Коментару" закона о ликвидацији мораторног стања правилно налазе да тај члан 29. важи за све новчане обавезе у крунама, маркама, левовима и лирама, примљене за време окупације, без обзира где су примљене, у Србији, Црној Гори или иностранству и без обзира где се имају платити да ли у Србији, Црној Гори или иностранству. Већи је недостатак одредбе чл. 29. закона о ликвидацији мораторног стања што није регулисан начин исплате обавеза закључених за време избеглиттва у злату и страним валутама■ И за те обавезе у страним валутама, закљученим за време избеглиштва пије предвиђен законом начин исплате и зато је потребна и о овоме одлука Касационог Суда, на основу чл. 56. а. закона о ликвидацији мораторног стања. Изгледа да је правично и да о томе неће бити спора да се и на те новчане обавезе има применити чл. 29. закона о ликвидацији мораторног стања, тако да тај чл. важи за све новчане обавезе у злату и страним валутама, примљеним за време избеглиштва односно окупације и то без обзира где су примљене да ли у Србији и Црној Гори или иностранству и без обзира где се имају платити новчане обавезе ове врсте које су наши грађани узимали на себе после евакуације, примљене су под тешким ратним тегобама на ратишту на туђој територији у логорима у непријатељској земљи, у избеглиштву у неутралним и савезничким земл.ама, било на основу својих предратних потраживања или рачунајући на званичан курс монета по коме су државне финансијске делегације мењале динаре. Ако се на те обавезе не би применио § 29. дошло би се до сасвим неправичног резултата, да дужник, који је узајмио у избеглиштву 100 шв. франака, на подлози свога предратног потраживања, има сад да плати 1500 динара, а од свога повериоца за сто динара у злату што је било равно сто шв. франака свега да добије 103.50