Branič

Страна 66.

„Б Р А Н И Ч"

Број 4.

овакви саучајеви неједнаких одлука да одмах у својој општој седници на основу тач. 1 § 16 зак. о устројству Касац Суда, донесе своју начелну одлуку, обатзезну за све судове и одељења Касац. Суда, јер се тиме и најбоље утврђује тако потребна сталност наше јурис-

пуденције, која је, нарочито после рата, на жалост, постала прилично колебљива, чије штетне последице по углед нашег правосуђа, мислимо, није потребно нарочито истицати, ни доказивати. Вг. Јанићије Јовановић

На новчане обавезе у злату, учињене после објаве рата до момента евакуације из земље, као и на оне новчане обавезе у злату и страним валутама, учињене за време окупације, без обзира где су учињене и кад се имају платити, — има се применити редовно законодавство, а не Привремени Закон о Ликвидацији Мораторног стања, (Одлука опште седнице Касац Суда од 6. априла 1925. г. Бр. 10712).

Детаљно третирајући питање „о исплати новчане обавезе у злату и страним валутама" у броју другом и трећем „Бранича" обећали смо да ћемо, на овим месту саопштити и одлуку опште седнице Касационог Суда по питању, што, ево, и чинимо. Та одлука гласи; „Поводом захтева г. Министра Правде од 29. августа 1924. год. Бр. 55222 о томе да Касац. Суд, ако се са изнетим разлозима слаже донесе одлуку: 1) Како ће се исплаћивати новчане обгвезе у злату, закључене после објаве рата до момента евакуације земље и 2) како се имају исплатити новчане обавезе у злату и страним валутама, примљене за време окупације, без обзира где су примљене и без обзира кад се имају платити, — Касациони Суд, у својој општој седници, проучио је постављена питања па је нашао: Касациони Суд се не слаже са разлозима изнетим у предњем акту Г. Министра Правде јер сматра да се оба горе изложена питања не појављују као случајном омашком „непредвиђени случајеви" у Привременом Закону о Ликвидацији Мораторног стања, већ као намерно изостављени правни односи, на које има да се примени редовно законодавство, и да се стога на њих не може применити „дух" одредаба чл. 28 и 29 Привременог Закона о Ликвидацији Мораторног стања, нити се у томе смислу по чл. 56а. истога Закона, овде може доносити обавезна одлука за судове. Питање о плаћању обавеза на злато и златну валуту, с погледом на време њихова постанка, једно је од основних питања које је законодавац у Привременом Закону о Ликвидацији Морат^рног Стања имао да расправи, и када је он у чл. 28 пом. закина, од-

ређено рекао из кога времена таке обавезе има у виду, онда се има разумети да се та одредба законска не односи и на обавезе и из другога времена, какве су обавезе овде у питању, већ да су такве обавезе намерно остављене примени редовног закона. Стога, ако се сада, према промењеним приликама, појављује потреба да се то питање друкчије регулише, то се може учинити замо законодавним путем. Међутим, налазимо да — иако је овакч одлука опште седнице Касац. Суда, у с воме закључку, правилна, т. ј. да се на горе означене обавезе има у конкретним случајевима применити само редовно законод-вство, а не Привремени Закон о Ликвидац. Мораторн .г Стања, — ипак њена аргументац <ја: „да се оба горе изложена питања појављују као намерно изостављени правни односи у Привременом Закону о Ликв. Морат. Стања", не може се у основи узети као сасвим тачна. Могу доћи у обзир само разлози које смо навели у нашем чланку на стр. 46 броја 3. „Бранича". Касациони Суд после ступања на снагу Видовданског Устава, изгубио је прави да доноси обавкзне одлуке по Зак. о Ликв. Морат. Стања У последњем ставу чл. 130. Устава императивно се налаже; „да се сви привремени закони, уредбе, празилници који се тичу ликвидације правног стања створеног ратом могу мењати само законодавним путем. Према томе, спорови о обавезама о којима је реч имају се расправљати према прописима нашег редовног законодаиства, све дотле док се законодавним путем то друкчје не регулише: ЗоИсИог.