Branič

Број 4.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 71.

зације. у којој је његова партијска и политичка активност много виднија и значајнија, јер баш Управи месног или окр. Одбора најглавнија дужност: организација пропаганда и престављање странке у свима њеним односима, толико пре, што је партијска функција чланова Управе трајна. Према овоме, Касациони Суд је мишљеаа: Да, према чл. 95 зак. о Чинов. и осталим службеницима грађанског реда Судије не могу бити председниии, секретари или чланови политичког одбора. Ј. У споровима по основу пречег права куповине може купац захтевати од прекупца да у куповну цену урачуна и вишак вредности купљеног односно прекупљеног имања који је вишак потекао услед поправки, довиђивања и т. д. истог имања у времену од куповине истог до његовог уступања прекупцу. (Једна одлука опште седнице Касационог Судз.) У пресуди од 26. децемба 1923. год. бр. 23250, прв. суд за град Београд је нашао: „....Такође је неумесан приговор туженог К. и жене му Р. да су тужиоци били дужни да уз купопродајну цену положе и вредност извршеног побољшања спорног имања, зато што тужиоцима, ни једним законским прописом није наложена та дужност, а друго што они нису морали знати не само у којој је вредности било побољшање, него дали га је у опште и било. Тужиоци нису дужни водити рачуна о истоме све дотле, док се не утврди њихова егсистенција, њихова вредност и док тужени К. и Р. не истакну своје тражење на основу истих. Признање туженог М. да је ових побољшања било и да он пристаје туженом К. и Р. да накнади 250.000.дин. констатовано у ранијем спору између туженог М. и тужених К. и Р. не може бити никакав доказ у погледу тужиоца Д. и Д. према туженима у овом спору, јер признања трећих лица не могу бити обавезна за парничаре, а још мање да служе као доказ о постојању неких чињеница, јер би се у противном могла доказати свака чињеница признањем ма кога лица, тим пре, што то . признање потиче од М. који је такође тужена страна у овом спору, а признањем противне стране не могу се утврђивати релативне чињенице оспорене од друге парничне стране — $ 178. грађ. суд. пост,"

Београдски Апелациони Суд,пресудом свога I оделења бр. 6274. од 1. октобра 1924. год. одобрио је горњу пресуду па и горњи разлог. Међутим, Касациони Суд, примедбама свога III оделења бр. 10127 од 24. новембра 1924. год. поништио је исгу пресуду Б. А. Суда па слествено и пресуду прв. суда а из разлога: „У разлозима пресуде прв. суда. коју је А. Суд одобрио, констатује се да тужени нису дужни водити рачуна о побољшању спорког имања док се не утврди вредност тога побољшзња и док тужени К. и Р. не нстакну своја тражења на основу побољшања имања. На другом месту, у својим разлозима, прв. суд и наводи опет да тужени К. и Р. нису дужни платити спорну таксу и на вредност извршених побољшања, за то што иакнзда те вредности преставља само противтражење и што ту накнаду тужени К. и Р. нису тражили па ни доказали да побољшање постоји. Према овим наводима прв. суда излази, да А. Суд узима да тужени К. и Р. нису у овом спору ни истакли своје противтражење: накнаду вредности побољшања спорног имања, већ да су односно накнадете вредности учинили само један пркговор без одређеног тражења. „Тако схватање ствари није тачно, јер су тужени К и Р. на против истакли против тражења о коме је реч. То се види већ из одговора њихова на тужбу, где су изјавили да су тужиопи били дужни да уз цену положе још 250.000 дин. на име издатака за подизање зграде и побољшањеспорногимања коју је суму, веле, тужени М. у спору за раскид уговора пристао да им накнади ако се уговор буде раскинуо. У одговору на тужбу тужени су навели и то да су доцније подигли на имању још један салон чију би им вредност тужиоци имали накнадити ако би им спорно имање било досуђено. Исто тако и на рочишту су изјавили да је побољшање спорног имања саставни део овога: да тужиоци не могу вршити право прекупа када нису положили и вредност тога побољшања и на то платшш таксу, и да они тужени — као савесни држаоци нису дужни без накнаде те вредности имање тужиоцима да уступе. Осим тога тужени К. и Р. изјавили су на рочишту, да је вредност побољшања имања већ утврђена пресудом у спору за раскид и да је не треба понова доказивати, али ако суд нађе, да је то потребно, онда је, веле такође исто потребно да се та вредност