Branič

Број 4.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 75.

вени положај код културних народа, те је сад готов да ради на еманциницији жене. Кад тако стоји ствар, како је онда дошао на ту мисао г. Вуловић, да наш народ и даље жели да третира жену као неку бесправну ствар? Чини ми се да је господин Вуловић у својој брошурици имао намеру, да оживи класичну немачку пословицу, да је за жену само: „Ме Кисће, сНе Кпсће ип(3 (Ие К1пс1ег," што је прилично куражан гест с његове стране, с обзиром на околност, да су сифражеткиње на путу да извојују себи победу. Ја верујем да данас има људи, који свакодневно понављају, да се „свет окренуо наопако," зато што виде жене са шишаном косом како се са пуно страсти боре за своја права. Ови људи неће бити кадри да зауставе ток друштвеног и историског развитка. Ненад Поповић. Др. Драгољуб Аранђеловић, професор Универзитета. НАСЛЕДНО ПРАВО с нарочитим погледс!?' на грађански законик Краљевине Србије, за потребу олушалаца. Беогрзд. 8 стр. 1-176-

У нашој доста оскудној књижевности Грађанског Права ово дело професора права Др. Аранђеловића на Универзитету у Београду заузеће угледно место. Аутор га је наменио потреби слушалаца. Стога га је израдио концизно, али ипак јасно, прегледно и исцрпно: третирана је сва материја, која улази у домен Наследног Права у светлости новије правне литературе и страних законодавства; додирнута су сва контроверсна питања, која су се до сада у пракси појавила и дата им је солуција; где је потребно било за боље разумевање ствари, чињене су диверзије по другим областима Приватног Права. Дело је написано разумљиво и лако. Многобројни примери из правног живота олакшавају проучавање и разумевање. Аутор располаже оштрином схватања правних проблема и јаком логиком их решава. Ми у нашој правној литератури за данас немамо ниједног потпуног дела о Наследном Праву. Ово је прво. Стога ће ова књига корисно послужити и свима правницима, који се судском праксом баве, да се лакше оријентирају у појединим питањима из области Наследног Права. Д. С. II.

ОБЧЕЖИЋ ЗА ГРУБЕ ГРЕШКЕ У СУДСТБУ И АДМИНИСТРАДИЈИ

Неколики случајеви одложених рочишта 1) Суд у В. одложио је рочиште што иије одређено од пријавника као „кратко" за расправу питањ1 у одбачају парнице, већ као редовно за пресуђење (§ 100. грађ. с. пост.) А. тужи за накнаду штете. Тужени, у одговору истиче да је спор раније суђен и гахтева одбачај парнице. Ако се то не усвоји одговара и на главну ствар. Пријавник суда, не изнесе питање о траженом одбачају на претходно решење суду у смислу § 108. грађ. с. пост., већ одмах одреди рочиште за суђење. На рочишту томе, суд пита „по дужности" парничаре, пристају ли да се на овоме рочишту извиђа претходно питање о одбачају парнице или не? Тужени, разуме се, не пристаје, и суд по дужности одложи рочиште с тим: да се одреди друго, као „кратко" за

решење истакнутога питања о одбачају парнице. По овоме, суд као мисли, да се на редовноме рочишту не могу извиђати и решавати предходна питања?! 2) Исти суд одлаже рочиште и пресуђење, да'->се страна прво закуне да извесну исправу нема {§ 203 грађ. с. пост.). А. тужи за испуњење уговора. Тужени, се брани и тражи да тужилац покаже оригиналну писмену обавезу његову коју сам тужилац крије; иначе да се одбије. Обе стране, траже пресуђење. Ниједна клетву. Суд, одлаже пресуђење и доноси претходно решење, којом налаже тужиоцу ех оћс1о да у смислу § 203 грађ. с. пост. положи клетву, да исправу којом се тужени брани нема. „Кад ово решење постане извршно пустити предмет у рад", завршава се одлука 1